БЛАГОВЕСТИ И ЛАЗАРЕВ ПЕТАК

Драгомир Антонић 

На Косову и Метохији, у селима Сиринићке жупе, девојчице које ће сутрадан ићи у лазарке одлазе у шумске забране недалеко од села и беру пруће како би направиле велику ватру око које ће организовати игранку

Данас су Благовести. Велики и радостан празник. Арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији: „Радуј се, благодатна! Господ је са тобом! Родићеш сина Божјег!“ Према Новом завету, ово је почетак спасења људи и обнављања твари.

[restrict]

ПОХОД НА ПРАВОСЛАВЉЕ Народ слави Благовести као велики празник. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире. Пред иконама посвећених Благовестима моле се Пресветој Богородици. Некад су млади и стари изјутра одлазили на обале реке или потока и бацали, затворених очију, камичке у воду. Кад баце камичак, покрију уши шакама да не чују његов пад, изговарајући у себи бајалице. То чине да током лета не би виђали или нагазили на змије. Раширено је веровање да се на овај дан треба умити у потоку или реци.

Ове године се празник Благовести поклопио са Лазаревим петком, даном уочи васкрсења Лазара, најмилијег Христовог ученика. На Косову и Метохији, у селима Сиринићке жупе – Готовуша, Врбештица, Севце, Јажинце – девојчице које ће сутрадан ићи у лазарке одлазе у шумске забране недалеко од села и беру пруће. То пруће сутрадан користе за прављење велике ватре, око које ће организовати игранку.

Пошто је велики хришћански празник, хајде да бар данас разговарамо о хришћанству, православљу, поштовању традиције, јеванђељу, Србији, Србима и другим лепим стварима. Такође, морамо бити свесни и велике опасност која се надвија над Богу угодним делима. Ружно и зло хоће да победи лепо и добро. Ништа ново под капом небеском!

Није велика тајна да је Римокатоличка црква сваким даном све агресивнија у походу на православље. Двојица римских бискупа, које многи зову папе, не мирују. Кардинал Јозеф Рацингер у инвалидској је мировини (у пензију отишао као да је Кркобабић), те му по овоземаљским законима припада инвалидска пензија, али и даље ради. Не оглашава се јавно, али ради. О томе је говорио у „Печату“ број 463 Кевин Анет. Неки од нас су имали прилике да господина Анета слушају у петак 31. марта. Казивање је било потресно и поучно.

Ватикан је почео да се понаша као ММФ, или је ММФ научио од Римске курије правила понашања. На чему, сем на унијаћењу православних, данас инсистира двоглави, двопапски Ватикан. Српска православна црква и Србија су прва мета, али Русију гађа, да напусте стари календар којим се служе и прихвате новотарију која се зове грегоријански календар. Ватикану не смета, засад, ниједан други календар, а има их тренутно важећих бар двадесет и већина је стара више од две хиљаде година. Смета једино стари, јулијански.

Нови, грегоријански календар настао је папском булом. Данас би рекли уредбом. Римски папа Гргур донео је одлуку да после четвртка 5. октобра 1582. осване петак 15. октобар. Тиме је „надокнађено десет дана заостатка који је имао грегоријански календар у односу на јулијански!?“

 

ЗАДУЖЕЊЕ ИЗ ВРЕМЕНСКОГ БУЏЕТА Српски речено, Гргур се авансно задужио из Божјег временског буџета за десет дана – то што је папски календар каснио није проблем јулијанског – с обавезом да календар рашири по планети и кад то успе, врати позајмљено. Није све испало како је замишљено. Тако је с кредитима. Кад се узима, све лепо изгледа. Кад треба да се врати, увек нешто непредвиђено искрсне. С овим кредитом се исто десило. Гргур се задужио. Календар није наметнуо. Дуг остао. Он се преселио у небеску отаџбину, дугове оставио наследницима и окрени-обрни данас уместо десет дугују тринаест дана. Колико ли се тек камате накупило.

Бог тражи да се врати оно што је његово. Поштено је дао. С каматом, али разумном, и на дужи рок. Ватикан се слаже да би дуг ваљало вратити. Али одакле?

Грегоријанци потрошили узајмљене дане. Сад би да од православних, који су сачували свој календар, отму неопходне дане не би ли дуг Господу вратили. Православни ни лук јели ни лук мирисали. Нису се задуживали. Од нас траже да дужницима помогнемо, хришћани смо, браћа смо. Било би екуменски. Увек тако говоре они који се задуже, новце потроше и кад их банкари притисну, онда ајде помагајте. Помоћ се тражи од оних који се нису задужили. Захтева се да одвоје од своје сиротиње не би ли банкарску похлепу задовољили. Неће моћи. Нека свако своје дугове враћа. Сам. Сам их је и направио. Или нека се обрате ММФ-у да им репрограмира дуговање. Православне нека оставе на миру. Зна Господ ко се задужио и ко му је остао дужан. Нека римске папе дуг с Њим расправе.

Не заборавимо браћу Србе ма где били. Упалимо свећу за њихово здравље и помолимо се Господу и Пресветој мајци Богородици да им помогне. Молитва помаже.           

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *