Зона сумрака – Надсудски ауторитет

Пише ФИЛИП РОДИЋ

У јеку напетости око иницијативе Бакира Изетбеговића за ревизију пресуде Међународног суда правде у Хагу по тужби за геноцид БиХ против Србије огласило се двоје вечитих мудраца – бивши амерички потпредседник Џозеф Бајден, који умишља да је ауторитет за процењивање природе сукоба, и Соња Бисерко, која умишља да је важнија и од Међународног суда

Искрено, колико вас зна тачан број убијених у Крагујевцу октобра 1941? Оквиран? А сада пробајте да се присетите броја муслимана убијених у Сребреници јула 1995. Овај други број, сигурно, зна вас много више. Зашто сада правимо паралелу између ова два злочина? Зато што је сличности много, а њихова је перцепција потпуно различита. Према бошњачким наводима, макар према ономе што пише у Поточарима, у „геноциду“ је убијено 8.372, али ова бројка нема чврсто упориште. Према пресуди коју је Здравку Толимиру изрекао Хашки трибунал, убијено је 4.970 људи, од чега би најмање 2.628 њих требало да су били припадници 28. дивизије Армије БиХ који су погинули приликом пробоја ка Тузли по сведочењу бошњачког генерала Енвера Хаџихасановића. По југословенским наводима, прихваћеним и пред Нирнбершким судом током процеса против генерала Франца Бемеа, команданта немачких снага у Србији, и о којима је сведочио Живојин Јовановић, један од преживелих, у Крагујевцу је стрељано 7.000 мушкараца и дечака. Историчар Станиша Бркић дошао је, међутим, после четврт века истраживања до податка да је у Крагујевцу и околним селима тих дана стрељано 2.796 људи. Мушкараца и дечака. Бројке су, као што видимо, сличне. Сличан је и профил жртава. Слична је и судска историја. Разлика је само једна – злочин у Крагујевцу, колико год он страшан био, нико никада није ни покушао да назове „геноцидом“. Зашто? Па зато што он просто то није. Исто тако ни злочин у Сребреници, колико год он страшан био, није био геноцид. Геноцид су Јасеновац и Аушвиц. Геноцид је и Руанда, али геноцид нису ни Сребреница нити Крагујевац.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *