Почетна / Колумне / Мегалополис – ЗАШТО МИ ЈЕ ЖАО МИГРАНАТА

Мегалополис – ЗАШТО МИ ЈЕ ЖАО МИГРАНАТА

Пише Слободан Владушић

Мигранти и њихови потомци можда никада неће схватити да је њихов прави и једини посао на Западу ово: да својим мигрантско–религиозним идентитетом учествују у фрагментацији западних друштава која се претварају у зараћене социјалне групе: жене/мушкарци, хомосексуалци/хетеросексуалци, родитељи/деца и тако даље, и тако даљe…

Не знам тачно када сам први пут видео мигранте, али знам да је то било много пре него што су их приметиле ТВ камере и невладине организације. Захваљујући навици да заузмем место у дну аутобуса, имао сам прилике да често седим међу мигрантима, док је остатак домицилног становништа био задовољан седиштима у предњем делу аутобуса. Тада бих гледао мигранте око мене, како спавају уморни и исцепани, или како причају на језику који нисам разумео. Сећам се једног од њих који је направио неколико фотографија неке зелене пољане између Београда и Новог Сада, а онда је заспао. Увек када бих се сетио тог рано поседелог младића, питао сам се шта га је на тој зеленој пољани привукло.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *