ТОТАЛНИ РЕАЛИЗАМ ВЕЛИКОГА ПИСЦА

Лав Толстој у Народном позоришту

Пише Рашко В. Јовановић

Најновије извођење комада Царство мрака у Народном позоришту у Београду трећа је поставка ове Толстојеве драме, будући да је друга реализована 15. септембра 1928. године

Прво Толстојево сценско дело, које је давне 1904. године видела београдска публика на сцени Народног позоришта, била је његова драма у пет чинова Царство мрака. Писац ју је завршио 1886, али је до 1895. у Русији било забрањено њено извођење. Ипак, приказана је 1890. на домаћој сцени Приселкових у Санкт Петербургу, у извођењу аматера, а после укидања забране, 16. октобра 1895, Књижевно-уметнички кружок извео ју је на сцени Малог театра у Санкт Петербургу. У Москви је Царство мрака најпре 19. октобра исте године приказао театар Корша, па 5. новембра 1902. Московски художествени театар у режији Станиславског. Премијера у Народном позоришту у Београду трећа је поставка ове Толстојеве драме, будући да је друга реализована 15. септембра 1928.

[restrict]

Монументална драма у пет чинова Царство мрака свакако је моћно, у бројним сценама шекспировски написано дело. Прожето, упркос неизмерно ружној стварности коју приказује, вером у могућност божанске љубави а тако и у хуманије односе међу људима, ово дело садржи очигледне моралистичке поруке. Без обзира на њих, управо је због својих драма, нарочито због Царства мрака, Толстој сматран за натуралисту: било је довољно што се гледалац суочио са верном сликом грубог живота руског села и тмином која је њиме завладала, са свакојаким подвалама и подметањима, са завишћу и мржњом, али и убиствима у бесомучној трци за срећом и новцем због свеопште животне беде и бесправља у условима унижења у односу према властели. Иако као припадник племства, још од младости незадовољан привилегованим положајем властеле, Толстој се залагао за успостављање нових друштвених односа, првенствено за уздизање сељаштва и у том циљу на своме имању он је деловао просветитељски, посебно по повратку из Европе где се разочарао грађанском цивилизацијом неосетљивом за друштвена зла. Критички се односио према власништву, држави и цркви, што је видљиво и Царству мрака. Зато је ово дело, настало у претпоследњој деценији 19. века, у пуном смислу одраз не само погледа великог писца на стварност руског села него и слика општег друштвенога стања у којем су се назирали наговештаји побуне.

Овом приликом Царство мрака представљено је у адаптацији Тијане Грумић и Игора Вука Торбице, који је комад и режирао. Адаптација је донела знатно скраћење текста, што ће рећи и мање улога, али је ипак сачувана главна линија заплета. Међутим, морамо оспорити редитељски поступак стварања „четвртог зида“, истина стакленог и прозирног, којим је преграђен отвор позорнице, тако да смо све што се догађало гледали кроз стакло а глумци су били озвучени „бубицама“. На овакав поступак режије можемо гледати као на непотребан постмодернистички потез, којим је ваљда требало да се на очигледан начин нагласи затворени свет једног мрачног миљеа. Сценограф Бранко Хојник је иза стакла формирао амбијент који је подсећао на простор покрај неке католичке цркве, а никако не на руско село. Неколико глумаца успело је да оживи фигуре руских људи. Олга Одановић као Матрјона веома пластично је представила лик незасите злочесте смутљивице и интриганткиње: тотално погрбљена и са штапом, забрађена тамном марамом и сва као особена креатура, она је дочаравала своје недостојне поступке и интриге. Анисја Хане Селимовић, најпре у домаћој атмосфери после злочина који је починила трујући супруга Петра, као да жели да се дистанцира од подмуклих поступака, доспева до љубоморне осветнице и неурачунљиве особе која наводи другог мужа Никиту на чедоморство. Љубомир Бандовић као Петар, иако болестан и хром, наглашавао је моћ елементарног осионог типа, док је Аћим Небојше Љубишића, имао довољно тактичности у односу према осталима. Иван Ђорђевић веома уверљиво је одиграо главну улогу Никите: био је неодољив у својим љубавничким намерама, одличан када глуми пијанца, присан и спонтан у завршним призорима, који му неће донети опроштај. Смишљена и целовита глумачка креација, која је пленила пажњу гледалаца. Никола Вујовић с правом мером тумачио је Митрића као прикривеног педофила, док је Новак Радуловић у улози Свата изгледао као варошки трговац. Успешно су наступиле Вања Ејдус (Акуљина), Анастасиа Мандић (Кума), Ивана Шћепановић (Марина) и Јелена Благојевић (Ањутка). Режија је доследно спровела замисао према којој излаза из животног мрака, блата и крви нема.                 

[/restrict]

ЦАРСТВО МРАКА

ПИСАЦ Лав Николајевич Толстој
ПОЗОРИШТЕ Народно позориште у Београду – Сцена „Раша Плаовић“
РЕДИТЕЉ Игор Вук Торбица
СЦЕНОГРАФ Бранко Хојник
КОСТИМОГРАФ Марина Вукасовић Меденица
ДРАМАТУРЗИ Молина Удовички Фотез и Тијана Грумић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *