Почетна / Култура / Свуда је лоше за „мале“ људе – посебно када хоће да се убију јер им је лоше

Свуда је лоше за „мале“ људе – посебно када хоће да се убију јер им је лоше

РЕКВИЈЕМ ЗА ГОСПОЂУ Ј.

Одавно наш филм није имао овако снажан, а ипак неким чудом непатосиран или стереотипима обогаљен поглед на стварност у којој је настао. Реалистичан и тек мало надреалан, опор и тек мало црнохуморан, „Реквијем за госпођу Ј.“ београдског режисера и сценаристе Бојана Вулетића говори о многим људима „модерне“ и „слободне“ капиталистичке Србије који би радије да се убију него да живе у њој

Пише Владислав Панов

После светске премијере српско-бугарско-македонско–француско-руске копродукције филма „Реквијем за госпођу Ј.“ на овогодишњем Берлинском фестивалу, на коме је приказан у оквиру програма „Панорама“, и домаће премијере на минулом ФЕСТ-у, где је проглашен за најбољи у сегменту програма Српски филм, он управо улази у редовну биоскопску дистрибуцију у нашој земљи. Ова тешка, депресивна и тек у назнакама црнохуморна породична драма београдског синеасте Бојана Вулетића је његов други дугометражни играни филм, после неке врсте љубавног омнибуса од пре пет година „Водич кроз Београд са певањем и плакањем“. Колико је познато до сада је добијао углавном позитивне критике, а њима се придружује и поменуто признање на ФЕСТ-у. Његов предстојећи углавном фестивалски инострани живот биће свакако пропраћен додатним позитивним критикама и највероватније наградама. Посебно у земљама које пролазе сличну транзициону друштвену, социјалну и личну агонију друштва и свих који га чине, од некада сувереног, самосталног и колико-толико праведног до данас свуда наметнутог вазалног, робовласничког, неолибералног тоталитарног и потпуно неправедног система који се успоставља широм света, најпре у „малим“ и „неразвијеним“ државама којима и ми припадамо.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *