Почетна / Свет / Русија неће долар, хоће злато

Русија неће долар, хоће злато

31Пише Бојан Билбија

Како би се заштитила од спољних економских удара, Москва је повећала златне резерве на 1.650 тона, што износи око 70 милијарди долара

Односи Русије и САД и даље су затегнути упркос уласку у Белу кућу Доналда Трампа, човека за кога су се везивале многе наде за смиривање напетости у свету. Ипак, његов долазак на чело „најмоћније државе света“ донео је и једну сасвим нову, доскора незамисливу појаву. Ако су некада теоретичари завере радо упирали прстом у совјетске и руске лидере Михаила Горбачова и Бориса Јељцина да су „амерички агенти“ у Кремљу, сада се ситуација преокренула. Бројни амерички и западни медији, њихови дежурни аналитичари који све знају, сада упиру прстом у Трампа и за њега кажу да је „руски агент“ у Белој кући. Да ли то сведочи о реалној промени на трону светске моћи, или је то само још један начин да се амерички председник спута у спровођењу нове политике коју је прокламовао у предизборној кампањи? Чињеница је да ће захваљујући оваквом имиџу Трамп имати доста проблема да оствари најављено зближавање с Русијом. Сваки потез у овом смеру биће оцењен као издаја америчких националних интереса.

С друге стране, похвале му стижу када ових дана уводи нове санкције против осам руских компанија, повезаних са одбрамбеном индустријом, или када не осуђује ратоборне изјаве својих функционера на рачун Москве. Трамп је, дакле, добар када се препушта конфронтацији с Кремљом, али некоме не одговара када односе покушава да пренесе на терен сарадње – највише о питањима која су у најдубљем интереса грађана САД. Има ли данас важнијег задатка за шефа државе него да спречи да амерички војници гину по ратиштима? Да ли је смањење ратних буџета и престанак финансирања антируског НАТО-а добро или лоше за грађане Америке који ових дана протестују и жале се да Трамп намерава да им укине здравствено осигурање? Како је давно речено, свака нација мора да се определи између бутера и топова, јер и једно и друго тешко иду заједно. У америчком случају некако је ишло све до сада, али по цену енормног увећања јавног дуга, чији прецизан износ више нико озбиљан се не усуђује да процени. Јасно је тек да је ово задужење већ одавно, а неки кажу и вишекратно, премашило годишњи домаћи бруто производ САД.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *