Почетна / Колумне / Родољубље – обавезан, не изборни предмет

Родољубље – обавезан, не изборни предмет

Да ли би председник Србије у Парламенту могао да изговори једно од хиљаду имена Срба погинулих у рату 1999, као што је то учињено у америчком Конгресу, одавањем поште маринцу Роју Овенсу, погинулом у Јемену?

Пише Драгомир Антонић

Родољубље се учи. Као што се учи страни језик, математика, географија. Учи се свуда и на сваком месту: у породици, школи, игри, књигама, на филму и телевизији. Родољубље је обавезан предмет, а не изборни. Евроунијате ће рећи да је само Србима непотребан.

МИКИ МАУС УМЕСТО МОМЧИЛА ГАВРИЋА Од памтивека је родољубље уписано у књигама, те не треба да чуди закључак да „ако хоћеш народ уништити или државу разбуцати, прво сломи народни дух, родољубље“. Нема народа који може опстати без родољубља. Нема државе без родољубља.

Кад уништиш родољубиву душу, уништио си све: територију, економију, производњу, културу, стваралаштво. Могу се користити и стране речи: патриотизам или национализам – ја волим наше, српске речи – али ефекат је исти. Кад нестане патриотизма, национализма, све друго иде на добош – рекоше мудри Срби.

Говорећи први пут у Конгресу САД, као председник Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп је члановима оба дома објаснио главне смернице унутрашње и спољне политике коју његова администрација намерава да води у периоду првог мандата. Некима се допало, некима није, како је уосталом уобичајено у политици, а Бога ми и у свакодневном животу о чему сведочи и српска народна прича: Не може се свету угодити!

Тема овог писанија није угађање свету и његовим хировима већ су у питању реченице с почетка текста о учењу и неговању родољубља. Ради се о догађају у Конгресу о чему се у нашој јавности ћути као да се није ни десио. Не воле евроунијатски мудросери, љубитељи туђе демократије и тетреболози ништа што има било какве везе са родољубљем, јер знају, с правом, да је љубав према сопственом народу утиснута у сваком нормалном људском бићу. Ваља је зато истерати из људске душе још у најранијем детињству. Као да је родољубље ђаво или његов шегрт. Зато ћемо дечје вртиће уместо сликама Косовке Девојке, Милоша Обилића, Момчила Гаврића и других знаменитих личности из историје Срба украсити некаквим мики маусима, вештицама, прасићима и осталом менажеријом.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *