ПОХОД НА КЛАСИКЕ

Позоришна сезона у пуном јеку

Пише Рашко В. Јовановић

Као да су се београдска позоришта заситила модерног репертоара: у припреми је неколико значајних дела светских класика

Последња два зимска месеца – фебруар и март – не сматрају се узалуд за врх сваке позоришне сезоне. Зато се ових дана у београдским театрима ради пуном паром и припремају се нове премијере. Већ 26. фебруара у Југословенском драмском позоришту премијерно је приказан Молијеров Дон Жуан. Комедију о легендарном заводнику жена, после дужег одсуства овог дела са престоничког репертоара, режирао је Горчин Стојановић, док насловну улогу тумачи Војин Ћетковић, Зганарела Сергеј Трифуновић. После Тартифа (1964) и Мизантропа (1997) Југословенско драмско позориште, које се не може подичити честим извођењима Молијерових тесктова, играло је 2003. године представу Молијер – још један живот према драми Михаила Булгакова у коју су инкорпорирани пасажи из више Молијерових комада, као и самога редитеља Душана Јовановића. Било је то занимљиво виђење о животу великог комедиографа и глумца у којем је чувеног драматичара играо Мики Манојловић.

[restrict]

У сваком случају, Дон Жуан прикладно се надовезује на представу Молијер – још један живот, будући да је комедија о великом заводнику пишчев осветнички комад писан у прози 1665. године због ни мање ни више него краљеве забране Тартифа до које је дошло на наговор Друштва свете тајне причешћа. Током првих извођења Дон Жуана није било забрана, али се комад, упркос чињеници да на крају главни јунак лоше пролази, није свидео клерикалним круговима, те је комедија, оцењена као „отворена школа безбожности“, и после великог успеха код публике, можда баш зато, након петнаест представа скинута са репертоара и није се више изводила све до 1841. године, кад је обновљена у париском позоришту „Одеон“.

Молијер се иначе у београдском Народном позоришту приказује од 1869. када је изведен Уображени болесник, да би се, током претпрошлога века, на репертоару нашли Тврдица (два пута постављан), Силом лекар, Тартиф (три пута постављан) и Мизантроп. Изгледа невероватно, али у раздобљу између два рата Дон Жуан није играо у националном театру. Тек 29. новембра 1966. биће приказан у преводу Младена Лесковца и режији Браслава Борозана са Јованом Милићевићем у насловној улози и Мијом Алексићем као Зганарелом. Прошло је онда нешто мање од тридесет година – 8. децембра 1995. поново је приказан у Народном позоришту, овога пута у режији Петра Зеца, са Тихомиром Станићем у насловној улози и Владаном Гајовићем као Зганарелом.

У Народном позоришту у Београду припрема се драма Царство мрака Лава Николајевича Толстоја (1828–1910), великог руског романсијера и мислиоца, који је писао и позоришне текстове. Драму Царство мрака Толстој је написао 1886. године и наменио је пучком театру, али је компликованост тог дела онемогућила његово извођење на скромним народским позорницама. Потом је написао комедију Плодови просвете, приказану 1891, као и драму Живи леш, први пут постављену тек после његове смрти – 1911. године. Аутобиографску драму И светлост у тами светли писао је од 1880. до 1900. и то дело, после цензурисања, објављено је 1911, а у целости 1917, да би наредне године било приказано и на сцени.

Први Толстојев комад изведен на српској сцени управо је Царство мрака: приказан је у београдском Народном позоришту 18. децембра 1904, у преводу Јована Максимовића и режији Чича Илије Станојевића. Друга поставка Царства мрака на истој сцени уследила је после Великога рата – 15. септембра 1928, у режији Јурија Ракитина, када су у главним улогама наступили Жанка Стокић, Невенка Урбанова, Љубинка Бобић, Раша Плаовић, Сава Тодоровић и др.

Трећу поставку Царства мрака, која се припрема у националном театру, на Сцени „Раша Плаовић“, режира Игор Вук Торбица. Премијера је заказана за 25. март. Наступиће Олга Одановић, Хана Селимовић, Вања Ејдус, Љубомир Бандовић, Анастасиа Мандић. Небојша Кундачина, Иван Ђорђевић, Никола Вујовић. Ивана Шћепановић и други.

У Народном позоришту припрема се и Шекспиров Ричард Трећи у режији Снежане Тришић. Први пут је ово дело на нашој сцени изведено 30. јануара 1898, у преводу Лазе Костића и режији Милорада Гавриловића, који је и играо насловну улогу. Друга поставка је уследила 1905, опет у режији Милорада Гавриловића, такође и тумача Ричарда Трећег. Потом је кроз три године, 1908, Ричарда Трећег режирао Љубомир Станојевић и први пут наступио као Ричард Трећи. После Великога рата, већ 1922, опет се поставља ово Шекспирово дело, у режији Михаила Исаиловића, који је играо насловну улогу. Требало је да прође педесет година до новог виђења Ричарда Трећег на сцени Народног позоришта. У режији Хуга Клајна изведено је ово дело са Мијом Алексићем у насловној улози. Потом ће проћи двадесет година па да се Ричард Трећи појави на репертоару. У режији Виде Огњеновић, са Предрагом Манојловићем у насловној улози, приказана је 15. априла 1992. нова поставка овог Шекспировог дела.

Извођење најновије поставке Ричарда Трећег, у којој насловну улогу тумачи Игор Ђорђевић, требало би да буде током априла месеца. На сцени ће наступити велика екипа глумаца коју сачињавају: Александар Срећковић, Наташа Нинковић, Борис Комненић, Александар Ђурица, Нела Михаиловић. Павле Јеринић, Светлана Бојковић, Хаџи Ненад Маричић, Вања Ејдус, Милош Ђорђевић, Бојан Жировић и Бранко Јеринић. Актуелна, седма поставка Ричарда Трећег у Народном позоришту сврстава ову трагедију међу најприказиванија Шекспирова дела заједно са Отелом и Хамлетом, који су такође имали по седам поставки на сцени најстаријег београдског театра.

Иако је незахвално предвиђати шта ће се све до краја ове сезоне још догодити на београдским сценама, може се рећи да су се наши позориштници изгледа заситили савременог репертоара. Са задовољством указујемо на поход на класике који је евидентан у националном театру и Југословенском драмском позоришту. Можемо само пожелети да се такав поход настави и наредне сезоне.             

[/restrict]