Печат недеље

Чекајући Трампа

Шта још омета улазак Црне Горе у НАТО, и да ли је Доналд Трамп Ангели Меркел уручио рачун за чланство у овом војном савезу

Амерички Сенат коначно је превазишао све процедуралне сметње, те ставио на гласање питање уласка Црне Горе у НАТО и, сходно очекивањима и ранијим најавама, убедљивом већином од 97 према 2 (уз једног сенатора који није присуствовао гласању) одлучио да Сједињене Америчке Државе треба да ратификују споразум са Црном Гором о њеном уласку у западну војну алијансу која ју је пре 18 година бомбардовала, машала.
Америчка процедура, међутим, овим сенатским гласањем још није окончана. Сходно њиховом уставу, усвојена резолуција представља тек савет и одобрење председнику да закључи међународни споразум, а његова је одлука када ће, и да ли ће, то учинити.
Тако да Црна Гора сад нестрпљиво чека Доналда Трампа.

[restrict]

Улог у читавој причи надалеко надилази Црну Гору, будући да је Русија, као што је познато, јавно и јасно изразила своје противљење даљем ширењу алијансе, што ће рећи да је питање Црне Горе уздигнуто на ниво индикатора смера којим ће се даље кретати односи Вашингтона и Москве.
Да ли ће Трамп наставити с политиком својих клинтонистичких претходника, или ће остати веран својим предизборно-постизборним обећањима да ће настојати да поправи односе с Русијом, обећањима која никако да почну да се реализују?
С обзиром на атмосферу русофобије која се не смирује у америчкој јавности, и при томе је додатно подгрејана конгресним, медијским и ФБИ истрагама наводне руске умешаности у избор Доналда Трампа за 45. председника САД, мала је шанса да ће се он усудити, све и ако би то желео, да не ратификује улазак Црне Горе у НАТО до 24. маја када се одржава самит ове организације, тим пре што је притисак на њега сад и додатно појачан споменутим гласањем у Сенату САД.
Трампова одлука у вези с Црном Гором, ако на крају и не буде онаква какву евроатлантисти с обе стране Атлантика прижељкују, ипак неће до краја развејати сумње у посвећеност нове вашингтонске администрације њиховом војном пакту.
Напротив, ове сумње само су само појачане после недавног Трамповог састанка с немачком канцеларком Ангелом Меркел и вести која је овог викенда осванула у угледном лондонском „Сандеј тајмсу“.
Лист је објавио, наиме, позивајући се на неименованог немачког министра, да је током разговора иза затворених врата Трамп, буквално, Меркеловој уручио рачун у износу од 374 милијарде долара, колико, по његовој процени, Немачка дугује НАТО-у и/или Сједињеним Државама. „Узевши 2002. годину као полазну оцену“, пише недељно издање „Тајмса“, „његови (Трампови) званичници израчунали су за колико су немачка издвајања за одбрану била испод договорене суме од 2 одсто БДП-а годишње, сабрали су то, и на то додали камату.“
Саговорник лондонског листа, немачки министар на кога се позивају, овај је Трампов поступак описао као „покушај застрашивања“, а Меркелова је, по његовим речима, „игнорисала провокацију“.
Портпарол немачке владе Штефан Зајберт демантовао је тврдњу „Сандеј тајмса“ („Извештаји да је председник Трамп предао савезној канцеларки неку врсту рачуна с конкретном сумом мереном милијардама нису тачне“, објавио је на твитеру Зајберт), али свеједно остаје чињеница да је Трамп, на свом твитер налогу, после састанка с Меркеловом навео да Немачка дугује „огромне суме новца“ НАТО-у и да Америци „мора да буде плаћено више за моћну, и веома скупу, одбрану коју пружа Немачкој“, а са овом чињеницом и упитаност каква намера стоји иза ових захтева, и како ће се она одразити на будуће функционисање НАТО-а.
Што ће рећи да Трампа не чека само Црна Гора.

Јединствена купола у свету

Руски академик Николај Мухин, који ради на идејном решењу композиција за Храм Светог Саве на Врачару, изјавио је да је купола за Храм јединствена у свету и да такве куполе нема и никада није било у Русији. „Бог је тако одредио да почнемо од Србије“, рекао је Мухин. Он је напоменуо да ће главним делом храма – олтаром – доминирати глава Светитеља величине четири метра, а распон његових руку биће 17,35 метара. „То није моја жеља, тако диктира архитектура Храма“, објаснио је он. Постављање мозаика у куполу Храма почеће половином априла, а биће завршено до краја ове године.

Коштуница подржао Поповића

Некадашњи лидер Демократске странке Србије у последњој предизборној недељи уочи председничких избора 2. априла саветима и искуством помаже у кампањи кандидату те странке за председника Србије Александру Поповићу. Коштуница је спреман да први пут гласа од изласка „из политичке арене 2014. године“ и подржи Поповића, саопштено је из ДСС-а. Поповић и Коштуница су, иначе, вишегодишњи блиски сарадници, а Поповић је био министар у две Коштуничине Владе. Некадашњи премијер Србије спреман је и после избора да подржи напоре Милоша Јовановића да сачува „државотворна, национална и демократска начела странке на којима је утемељена од 1992. године“, наводе из ДСС-а. Коштуница не намерава поново да се активно укључи у политику нити да се јавно изјашњава о дневнополитичким и страначким темама.

Развод вредан 60 милијарди евра

Британска премијерка Тереза Меј активирала је у среду 29. марта члан 50 Лисабонског уговора и на тај начин дефинитивно покренула двогодишњи процес изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније. Премијерка је известила британски парламент да је њено писмо у којем се захтева покретање процеса предато председнику Европског савета Доналду Туску. „Британска влада делује на основу воље британског народа и јасног става парламента. Пре неколико минута стални представник Британије при ЕУ предао је, у моје име, писмо председнику Савета ЕУ чиме се потврђује одлука владе да ће се покренути члан 50.“ „Ово је историјски тренутак и нема више натраг. Британија напушта ЕУ. Ми ћемо доносити сопствене законе и одлуке, како бисмо изградили праведнију земљу, то је прилика коју имамо. Наш избор ће дефинисати природу наше нације“, додала је Мејова. По пријему писма Туск има рок од 48 сати да осталим државама чланицама пошаље нацрт смерница за преговоре с Лондоном. Европска комисија жели да се до краја године постигне оквирни договор о раздруживању. Најважнија су питања колико ће Лондон морати да плати да би подмирио све своје обавезе према ЕУ, а које се процењују на 55 до 60 милијарди евра, затим статус 1,4 милиона британских држављана у ЕУ и 3,3 милиона држављана других држава чланица који живе у Уједињеном Краљевству.

[/restrict]