Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

 

Македонски чвор

Албанска платформа добила је подршку Европске уније, а Македонци подршку Виктора Орбана

Јоханес Хан, ЕУ комесар за преговоре о (евентуалном) проширењу климаве бриселске уније, у Скопљу и још четрдесетак градова и других насељених места у Македонији доживео је овог уторка дочек масовнији од било којег ранијег дочека иједног ЕУ комесара у историји ЕУ комесара.
Хана је у Македонији дочекало, премда не и добродошлицом, преко 100 хиљада демонстраната „за заједничку Македонију“, али комесар се с њима није видео, иако је морао да их види, зато што за њих није имао времена. Заузврат, за комесара није имао времена председник Македоније Ђорђе Иванов, распореди им се нису уклопили…
Македонска криза, коју је Запад почео да заплиће још пре две-три године, кулминирала је после децембарских избора, јануарске Албанске платформе и потоњег договора проевропског опозиционара Зорана Заева и албанских партија о додели Македоније Албанцима, на шта је уследила Ивановљева одлука да Заеву не додели премијерски мандат иако има већину у Собрању, зато што је већина у Собрању формирана на основу великоалбанске платформе састављене у Тирани, под надзором тамошњег премијера Едија Раме.
Уследили су притисци на Иванова. Са Запада, одакле су се ЕУ и НАТО сасвим отворено умешали у македонски политички процес захтевајући од Иванова да попусти Заеву и његовим албанским савезницима, и са улица Скопља и других места, на којима народ већ недељама демонстрира своју подршку Иванову да не попусти пред оним притисцима.
Хан је, у друштву три европосланика (Едуарда Кукана, Кнута Флекенштајна и Ива Вајгла), у Скопље дошао да би покушао да појача притисак и да њиховог фаворита Заева коначно доведе на чело државе. „Веома јасно смо поновили да сви лидери у земљи, укључујући председника, сад морају да испоштују исход недавних избора. У демократији, сви треба да поштују парламентарне већине… Ми зато охрабрујемо председника да под хитно преиспита свој став… Ми позивамо на брзо формирање нове владе“, саопштила је ЕУ четворка, посебно критикујући македонске критике на сопствени рачун, и на рачун Џорџа Сороша, јер је таква критика у ЕУ демократији, изгледа, забрањена: „Негативна реторика усмерена против међународне заједнице и организација цивилног друштва у потпуности је контрапродуктивна. Она поткопава међународне позиције Македоније, и кредибилитет оних који је користе.“
Али неке организације цивилног друштва у европском су друштву, изгледа, равноправније од других, јер, како рекосмо, Хан и тројица његових сапутника одбили су да се састану са представницима грађанских организација које протестују под слоганом „За заједничку Македонију“. За тај сусрет, рече Хан надобудно, није имао времена јер је његов долазак у Македонију организован на брзину, и тај му се аргумент убрзо обио о главу јер га је искористио и председник Иванов за своје одбијање да се састане с ЕУ комесаром.
С тим што је Иванов имао врло јак разлог да то учини, јер није стигао да се врати с пута на коме је добио важну (и помало неочекивану) подршку за своје противљење сорошевско-западним настојањима да избришу границу између Македоније и (велике) Албаније.
Иванов се, наиме, састао с још једном Сорошевом метом, мађарским премијером Виктором Орбаном, који му је рекао да „Мађарска чврсто стоји против Тиранске платформе“ и да ће „наставити да подржава Македонију“, подвукавши и да је „за Мађарску неприхватљиво мешање других земаља у унутрашње послове Македоније“, те да су „неопходни нови избори како би се решила политичка криза“, што је, иначе, став који заступа и донедавни премијер Никола Груевски и коме се, јел’, међународна заједница са седиштем у Бриселу изричито противи јер би њихови фаворити на њима могли озбиљно да изгубе.
Зашто је Орбан подржао Иванова? Зато што им је противник, у обличју Џорџа Сороша, заједнички; зато што је Мађарској Македонија важна због могућег поновног распламсавања мигрантске кризе; зато што се Македонија налази на траси потенцијалног „Турског тока“ руског гаса ка Централној Европи…
У сваком случају, македонски чвор све је замршенији, оног Александровог мача ниоткуда, и сада је главно питање да ли ће Ђорђе Иванов остати постојан као што је за сада, и да ли ће његови противници покушати да га заобиђу и својеврсним државним ударом премијерски мандат доделе Зорану Заеву и његовим савезницима. Како ће у том случају Македонци реаговати, а већ сада их је на улицама више од 100 хиљада?

НИКОЛИЋ ИДЕ У ПЕНЗИЈУ

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да ће 31. маја, када му истиче председнички мандат, поднети захтев за одлазак у пензију, али је навео да то не значи да се неће бавити политиком. Николић је за Курир рекао да још није извагао нити се договарао да ли ће и коју функцију добити после мандата, али да је сигурно да му „пензија не гине“. „Испунио сам све услове за пензију, једино ме још функција држи. Поднећу захтев већ 31. маја, чим ми истекне мандат. Имам 65 година и 45 година стажа. Цео живот радим, изузев периода служења војног рока“, рекао је Николић. Он је, међутим, навео да то не значи да ће ићи у политичку пензију, већ за сада само старосну. Лист пише да ће пензија председника Србије износити 104.000 динара, што је 80 одсто од његове тренутне плате од 130.000 динара. Подсећају и да ће Николић као бивши председник имати право на одређене привилегије уколико не уговори неку политичку функцију. Имаће право на канцеларију, саветника, секретара, обезбеђење, ауто, статус почасног председника, дипломатски пасош. Према Закону о председнику шест месеци по завршетку мандата Николић ће примати пуну председничку плату, а тај период на захтев може да се продужи и на годину дана.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *