Печат недеље

 

Македонски чвор

Албанска платформа добила је подршку Европске уније, а Македонци подршку Виктора Орбана

Јоханес Хан, ЕУ комесар за преговоре о (евентуалном) проширењу климаве бриселске уније, у Скопљу и још четрдесетак градова и других насељених места у Македонији доживео је овог уторка дочек масовнији од било којег ранијег дочека иједног ЕУ комесара у историји ЕУ комесара.
Хана је у Македонији дочекало, премда не и добродошлицом, преко 100 хиљада демонстраната „за заједничку Македонију“, али комесар се с њима није видео, иако је морао да их види, зато што за њих није имао времена. Заузврат, за комесара није имао времена председник Македоније Ђорђе Иванов, распореди им се нису уклопили…
Македонска криза, коју је Запад почео да заплиће још пре две-три године, кулминирала је после децембарских избора, јануарске Албанске платформе и потоњег договора проевропског опозиционара Зорана Заева и албанских партија о додели Македоније Албанцима, на шта је уследила Ивановљева одлука да Заеву не додели премијерски мандат иако има већину у Собрању, зато што је већина у Собрању формирана на основу великоалбанске платформе састављене у Тирани, под надзором тамошњег премијера Едија Раме.
Уследили су притисци на Иванова. Са Запада, одакле су се ЕУ и НАТО сасвим отворено умешали у македонски политички процес захтевајући од Иванова да попусти Заеву и његовим албанским савезницима, и са улица Скопља и других места, на којима народ већ недељама демонстрира своју подршку Иванову да не попусти пред оним притисцима.
Хан је, у друштву три европосланика (Едуарда Кукана, Кнута Флекенштајна и Ива Вајгла), у Скопље дошао да би покушао да појача притисак и да њиховог фаворита Заева коначно доведе на чело државе. „Веома јасно смо поновили да сви лидери у земљи, укључујући председника, сад морају да испоштују исход недавних избора. У демократији, сви треба да поштују парламентарне већине… Ми зато охрабрујемо председника да под хитно преиспита свој став… Ми позивамо на брзо формирање нове владе“, саопштила је ЕУ четворка, посебно критикујући македонске критике на сопствени рачун, и на рачун Џорџа Сороша, јер је таква критика у ЕУ демократији, изгледа, забрањена: „Негативна реторика усмерена против међународне заједнице и организација цивилног друштва у потпуности је контрапродуктивна. Она поткопава међународне позиције Македоније, и кредибилитет оних који је користе.“
Али неке организације цивилног друштва у европском су друштву, изгледа, равноправније од других, јер, како рекосмо, Хан и тројица његових сапутника одбили су да се састану са представницима грађанских организација које протестују под слоганом „За заједничку Македонију“. За тај сусрет, рече Хан надобудно, није имао времена јер је његов долазак у Македонију организован на брзину, и тај му се аргумент убрзо обио о главу јер га је искористио и председник Иванов за своје одбијање да се састане с ЕУ комесаром.
С тим што је Иванов имао врло јак разлог да то учини, јер није стигао да се врати с пута на коме је добио важну (и помало неочекивану) подршку за своје противљење сорошевско-западним настојањима да избришу границу између Македоније и (велике) Албаније.
Иванов се, наиме, састао с још једном Сорошевом метом, мађарским премијером Виктором Орбаном, који му је рекао да „Мађарска чврсто стоји против Тиранске платформе“ и да ће „наставити да подржава Македонију“, подвукавши и да је „за Мађарску неприхватљиво мешање других земаља у унутрашње послове Македоније“, те да су „неопходни нови избори како би се решила политичка криза“, што је, иначе, став који заступа и донедавни премијер Никола Груевски и коме се, јел’, међународна заједница са седиштем у Бриселу изричито противи јер би њихови фаворити на њима могли озбиљно да изгубе.
Зашто је Орбан подржао Иванова? Зато што им је противник, у обличју Џорџа Сороша, заједнички; зато што је Мађарској Македонија важна због могућег поновног распламсавања мигрантске кризе; зато што се Македонија налази на траси потенцијалног „Турског тока“ руског гаса ка Централној Европи…
У сваком случају, македонски чвор све је замршенији, оног Александровог мача ниоткуда, и сада је главно питање да ли ће Ђорђе Иванов остати постојан као што је за сада, и да ли ће његови противници покушати да га заобиђу и својеврсним државним ударом премијерски мандат доделе Зорану Заеву и његовим савезницима. Како ће у том случају Македонци реаговати, а већ сада их је на улицама више од 100 хиљада?

НИКОЛИЋ ИДЕ У ПЕНЗИЈУ

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да ће 31. маја, када му истиче председнички мандат, поднети захтев за одлазак у пензију, али је навео да то не значи да се неће бавити политиком. Николић је за Курир рекао да још није извагао нити се договарао да ли ће и коју функцију добити после мандата, али да је сигурно да му „пензија не гине“. „Испунио сам све услове за пензију, једино ме још функција држи. Поднећу захтев већ 31. маја, чим ми истекне мандат. Имам 65 година и 45 година стажа. Цео живот радим, изузев периода служења војног рока“, рекао је Николић. Он је, међутим, навео да то не значи да ће ићи у политичку пензију, већ за сада само старосну. Лист пише да ће пензија председника Србије износити 104.000 динара, што је 80 одсто од његове тренутне плате од 130.000 динара. Подсећају и да ће Николић као бивши председник имати право на одређене привилегије уколико не уговори неку политичку функцију. Имаће право на канцеларију, саветника, секретара, обезбеђење, ауто, статус почасног председника, дипломатски пасош. Према Закону о председнику шест месеци по завршетку мандата Николић ће примати пуну председничку плату, а тај период на захтев може да се продужи и на годину дана.

[restrict]

САСЛУШАВАЊЕ ИЗРАЕЛСКОГ АМБАСАДОРА У МОСКВИ

Израелски амбасадор у Русији Гари Корен позван је у Министарство спољних послова на разговор зато што су израелске ваздухопловне снаге поново бомбардовале Сирију, саопштили су и Москва и Тел Авив. Званично објашњење Израела је да је бомбардована „испорука оружја за Хезболах“ и да ће ова земља наставити да делује како би то спречила. Дамаск је саопштио да је током последњег бомбардовања успео да обори један израелски авион, што је Тел Авив демантовао. Сиријска војска је прецизирала да је Израел циљао место крај Палмире и запретила да ће се осветити „директно свим средствима које има на располагању“, на шта је Израел узвратио претњом да ће уништити сву сиријску противваздушну одбрану.

ОДЛАЗАК ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ИМАО СРЦЕ ЗА СВЕ

Званична вест гласи да је у 101. години умро „милијардер и филантроп“ Дејвид Рокфелер. Мирно и у сну, Богу је на правду отишао из своје куће у Покантико Хилсу у држави Њујорк. Милијардер свакако, а „филантроп“ или због тога што је током живота, како се наводи, разним организацијама даривао укупно две милијарде долара (додуше, најчешће тамо где је одговарало Стејт департменту), или због тога што је желео да вечно живи, па је волео људе који би му даривали своје органе, попут шест срца која су му наводно пресађена. Дејвид Рокфелер је рођен у Њујорку и најмлађи је од шест синова Џона Рокфелера Јуниора, сина Џона Д. Рокфелера Сениора, оснивача нафтне компаније „Стандард оил“. Рокфелер је имао амбицију да постане државни секретар. Како наводи Асошијетед прес, током каријере састао се са више од 200 шефова држава у више од 100 земаља света, а често је дочекиван као да је највиши државни званичник. Дејвид Рокефелер је 1954. године покренуо Билдерберг групу, а 1973. основао је Трилатералну комисију. Утицај тих удружења на светска кретања је велик, али не до краја препознатљив.

Напад у Лондону

У дану у коме је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган припретио да „ако Европа настави овако, ниједан Европљанин у било ком делу света не може безбедно да хода улицом“, у дану у коме је обележена годишњица терористичког напада у Бриселу, ове среде дакле, терористички напад извршен је у Лондону, код зграде британског Парламента.
Напад је започео аутомобилом који се, прелазећи Вестминстерски мост преко Темзе, попео на тротоар и дуж читавог моста газио пешаке који су му се нашли на путу, слупао се на другој страни моста, а возач је потом истрчао и, наоружан ножем, покушао да уђе у здање Парламента. Убијен је пошто је усмртио полицајца који је чувао улаз.
Према досадашњим подацима, у нападу је смртно настрадало пет особа (укључујући и нападача), а најмање 40 их је теже и лакше повређено.
Идентитет терористе, до ове среде увече, није био обелодањен.
Свакога у Британији морала би да забрине чињеница да је терористички напад у срцу престонице извршен иако се земља и њене безбедносне службе већ више од две године налазе у стању повишене приправности, будући да је ниво терористичке претње званично класификован као „веома изгледан“.

РПЦ: Лењин засад остаје на Црвеном тргу

Присуство Лењина на Црвеном тргу нема ништа заједничко са хришћанским традицијама. Али уклањање тела вође бољшевика с њега не треба актуелизовати све док не престану кампање усмерене на декомунизацију и десовјетизацију на постсовјетском простору, рекао је први заменик председника одељења Синода РПЦ за односе са друштвом и медијима Александар Шћипко, истичући да „полази од политичких, а не религиозних разлога и резона“. Ово саопштење уследило је након иницијативе Руске заграничне цркве да се тело Лењина уклони из маузолеја на Црвеном тргу.

Билтова претња

Ко год жели да зна како дишу и о чему размишљају досадашњи евроатлантистички господари живота и смрти на Балкану, довољно је да погледа у Карла Билта, бившег премијера Шведске и некадашњег изасланика тих господара на нашим просторима. А Билт је почео да звецка оружјем.
Пишући ових дана о „новој реалности на Балкану“ и западној потреби за потискивањем руског утицаја у региону, Билт је „постао забринут“ због могућности избијања новог рата на Балкану, „овога пута можда у Скопљу“, и понудио решење: „Како би се ухватила укоштац са актуелним ризицима на Балкану, ЕУ би требало да покаже да има вољу и начин за деловање тиме што би послала Борбене групе ЕУ да изводе војне вежбе у региону. Ово би послало снажну поруку да војне снаге ЕУ нису тигар од папира, и да су способне да, поред речи, машу и нечим другим.“

Књигом на кризу: Владимир Димитријевић

Округли сто „Књигом на кризу: Владимир Димитријевић“, одржан у Дому културе Студентски град, окупио је значајна имена српске културне сцене која су Владимира Димитријевића оценила као једног од најплоднијих савремених аутора, те као ретку појаву на српској културној сцени. Димитријевић је написао или приредио више десетина књига на различите књижевноисторијске, културноисторијске, религиозне и духовне теме. Списак његових библиографских јединица, сложили су се говорници, обухвата толико радова да делује готово невероватно да је могуће то постићи за живота.
На округлом столу, поред аутора, учествовали су Љиљана Чолић, Слободан Антонић, Зоран Чворовић, Драган Хамовић, Слободан Ерић, Милош Кнежевић и Никола Маринковић.

[/restrict]