Печат недеље

Истраживањем до истине

Страшно наслеђе осиромашеног уранијума

Истраживачки центар за одбрану и безбедност, организатор конференције под називом „Чиме су нас бомбардовали 1999?“ на којој су реч узели највећи домаћи стручњаци, упутио је захтев Влади Србије са предлогом да се формира међународна, мешовита радна група која ће српској јавности понудити одговор на питање какав је утицај осиромашеног уранијума на здравље људи.
Јасмина Андрић, организатор конференције, прве на ту тему која је одржана у Србији, истиче да је Истраживачки центар за одбрану и безбедност, поред објављивања зборника ауторских текстова учесника конференције, покренуо и иницијативу за испитивање утицаја осиромашеног уранијума на здравље људи.
„Ова иницијатива састоји се од трибина и предавања које ћемо спровести у наредном периоду, као и од покретања пројекта за формирање међународне, мултидисциплинарне радне групе за испитивање утицаја осиромашеног уранијума на здравље људи. Са захтевом за формирање ове радне групе изаћи ћемо и пред Владу РС. Како бисмо избегли да грађани Србије осећају несигурност и да живе у страху од потенцијалних последица по здравље, неопходно је извршити истраживање које предлажемо и јасним резултатима и доказима одговорити на питање: Да ли осиромашени уранијум има утицаја на здравље људи у Србији и у чему се тај утицај огледа?“
Центар је предложио да мешовиту радну групу за испитивање утицаја осиромашеног уранијума на здравље људи треба да чине стручна лица из различитих научних дисциплина (физичари, хемичари, физико-хемичари, еколози, биолози, молекуларни биолози, генетичари, радиолози, онколози, токсиколози, педијатри, епидемиолози и други стручњаци који су компетентни да се баве овим питањем), у чији рад би била укључена и лица из иностранства кроз позив уваженим међународним институцијама. Центар је од Владе затражио да се овој радној групи омогуће средства и услови за рад, обезбеди адекватна лабораторија неопходна за вршење испитивања и извођење неопходних експеримената, приступ информацијама и документима од значаја за ово истраживање, те да Влада Републике Србије и Министарство здравља званично представе резултате рада ове групе и да изнесу званичан став Владе РС о овом питању.
Пројекат и покретање иницијативе подржао је и примаријус др Радомир Ковачевић, један од учесника конференције. Андрићева подсећа да је др Ковачевић на конференцији одржао запажено предавања, које је изазвало значајно интересовање како стручњака, лекара, тако и младих људи, студената и грађана који нису много знали о овој теми.
„За разлику од неких других, који су конференцију искористили за самопромоцију и присвајање туђих идеја, др Ковачевић се крајње професионално залагао за остваривање циља. Напомињем да је ова иницијатива искључиво идеја тима Истраживачког центра за одбрану и безбедност и да је проистекла са поменуте конференције.“
У захтеву упућеном Влади стоји и предлог да се радној групи прикључе и представници владе РС и владиних организација и тела као што је Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије. Оваква истраживања требало би такође обавити уз подршку ОУН.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *