ОСАМ ЗЕМАЉА, ОСАМ ТЕШКИХ ИСКУСТАВА

Фестивал Славија 2017

Пише Рашко В. Јовановић

На Фестивалу Славија 2017 гледали смо драме у којима је било речи о животним (не)приликама и сукобима у различитим поднебљима света – у северној и централној Европи, на Балкану, у руским и азијским пределима, као и у старом Риму. За гледаоце било је то необично, заправо омамљујуће путовање

Посетиоци театарске куће Славија навикли су да сваке године очекују Међународни позоришни фестивал на којем ће гледати одабране представе ансамбала са разних страна света. Публика је већ упућена у чињеницу да његов програм није ни тематски ни стилски омеђен, нити је обележен трагањем за новим извођачким тенденцијама или експерименталним представама. Једноставно речено, ради се о фестивалу добрих представа реализованим на драмским текстовима проверене вредности, најчешће из пера познатих писаца. Зато се и ове године може рећи да је фестивал Славија гледаоцима омогућио сусрете са делима познатих светских драматичара са позоришних сцена осам земаља. Фестивал је отворило, 9. марта, руско Академско омладинско позориште из Ростова на Дону приказавши код нас неизвођен комад угледног француског савременог аутора Ерик-Емануела Шмита Господин Ибрахим о доживљајима једнога дечака на путу од Париза до Истанбула. Друге вечери, 10. марта, Републичко позориште белоруске драме из Минска представило је Стриндберговог Пеликана, дело из пишчевог циклуса камерних драма. Виђено у наставку смотре, као и поменуто, даје разлога за закључак да је Фестивал Славија делом протекао у знаку репертоарских ексклузивитета.

[restrict]

Трећа фестивалска представа поникла је на богатој традицији источњачког театра сенки. Позориште Бариш из Марагеха у Ирану извело је представу Сенке и ветар Ферејдона Велаеија, који потписује и режију. У питању је весела игра протагонисте са властитом сенком у којој се обрађују бројни проблеми егзистенције савременога човека. Потом смо се обрели у свету велике литературе: наступило је Експериментално драмско позориште националности из Москве и приказало причу Фјодора Достојевског Сан смешног човека у којој се главни јунак бави решавањем и данас актуелних животних проблема.

Пете вечери, 13. марта, Позориште Славија публици је представило новитет са свога репертоара – драму најзначајнијег српског комедиографа Бранислава Ђ. Нушића Жена без срца, која се може третирати као надреалистички драмски оглед, што је на сцени успешно доказао редитељ Славенко Салетовић. Државно драмско позориште Стојан Бачваров из Варне у Бугарској извело је драму Једнооки краљ савременог шпанског списатеља Марка Крехуета у којој се обрађује тема из савременог живота, заправо сусрет једног протагонисте са полицајцем који му је, интервенишући на демонстрацијама против власти, гуменим метком из пиштоља уништио једно око. 

Естонско Позориште Р.А.А.А.М. из Талина приказало је претпоследње фестивалске вечери Вукодлака по тексту Августа Кицберга, у режији Сергеја Потапова. Проистекла из далеке естонске националне традиције, ова представа оживела је елементима ритуалног театра древну причу о сили љубавних осећања, која не могу уништити никакве предрасуде, нити пак сујеверне заблуде и обичаји. Ову представу жири је прогласио за најбољу на Фестивалу Славија 2017.

Фестивал је затворило Жамбиљско регионално руско драмско позориште из Казахстана 16. марта комадом Нерон и ја Едварда Радзинског. Представљено је Нероново злочинство према завереницима који су устали против његове крваве владавине, због чега их овај сурови владар кажњава смрћу, присиљавајући свога учитеља Сенеку да посматра погубљење.

На Фестивалу Славија 2017. гледали смо драме које су приказивале животне (не)прилике и сукобе у осам различитих поднебља света – у северној и централној Европи, на Балкану, у руским и азијским пределима, као и у старом Риму. За гледаоце било је то необично, заправо омамљујуће путовање. Ако театар не може мењати свет, сасвим је сигурно да га може оплемењивати: у то су се гледаоци одлично одиграних представа на овом фестивалу заиста могли и уверити.    

[/restrict]