Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – Кроз Америку, крајем седамдесетих

Маргиналије маргиналца – Кроз Америку, крајем седамдесетих

Пише Милован Данојлић

…Забацио сам ранац на леђа и стуштио се. Чикаго, Сан Луис, Денвер, Солт Лејк Сити, Сан Франциско, Лос Анђелес, Хјустон, Феликс, Далас, Њу Орлеанс, Атланта, Вашингтон. Срљао сам као пијан, данима и ноћима, уз кратке предахе у преноћиштима аутобуских станица. Буљећи кроз прозор возила, гутао сам пределе Колумбовог континента

Као корисник Фулбрајтове стипендије успео сам да се, од првог дана, изборим за прилично слободан програм боравка и рада. На питање службенице Министарства имам ли кога блиског међу културним радницима, поменуо сам Јосифа Бродског, у Њујорку, те Барбару и Џоела Халперна, у Амхерсту, додавши да бих за прво време желео пре свега да путујем. Током једног претходног, приватног боравка, улето 1977, прокрстарио сам Америку од источне до западне обале, са једномесечном картом аутобуске компаније Greyhound: знао сам како и с ким да кренем у пустоловину. Чиновница је слегла раменима, и дала ми десетак телефонских бројева, за случај да ми на путу затреба помоћ. Забацио сам ранац на леђа и стуштио се. Чикаго, Сан Луис, Денвер, Солт Лејк Сити, Сан Франциско, Лос Анђелес, Хјустон, Феликс, Далас, Њу Орлеанс, Атланта, Вашингтон. Срљао сам као пијан, данима и ноћима, уз кратке предахе у преноћиштима аутобуских станица. Буљећи кроз прозор возила, гутао сам пределе Колумбовог континента. Телефонирао сам само једном, у вароши Санта Фе, главном граду Њу Мексика, где ме је група професора, интелектуалаца и политичара позвала на богату вечеру. Ранац сам одложио у мотелу, на улазу у град, и обукао чисту кошуљу. Домаћини о мени нису ништа знали, као ни ја о њима; вечера је била изврсна, дружење пријатно.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *