Почетна / Документи / Маргиналије маргиналца – ФРАГМЕНТИ О ДРВЕЋУ

Маргиналије маргиналца – ФРАГМЕНТИ О ДРВЕЋУ

Пише Милован Данојлић

Олује долазе и пролазе, шума остаје. Секу је, ложе у пећима, уграђују у кровове: она ћути и трпи, и ћутке се обнавља. Свако је дрво човеков ненаметљиви брат. Немачки шумар Петер Вохлебен недавно је објавио књигу о дружењу са овом, гордом врстом земаљских житеља. Према њему, дрвета имају изграђено друштвено понашање. Потпомажу се, обдарена развијеним осећањем узајамности…

Ово су дани кад се дрвета показују у својој елементарној разголићености. У очекивању градског аутобуса посматрам ред беспрекорно постројених платана. Безлисна крошња, раскриљене утробе, стоји као геометријски нацрт у који ће пролеће улити неодољиву силу живота. Јасно се издвајају основне гране, извијене непосредно из стабла, од бочних, разведених у дрхтави сплет заперака, летораста, бодљица и у ситан вез танковрхих изданака. Ево узорка савршене графичке чистоте и истанчане разиграности. У разапетом платну, и поред густине ткања, ниједна нит не смета оној до себе. Органски склад је постигнут по сили нужности, а не према припремљеном калупу. Првобитна енергија постојања заузела је главне стратешке правце и чека на објаву општег устанка, да груне кроз пупољке. Светац трпљивости и стрпљивости, дрво се пробило кроз опсаду зимских мразева, обдржало топлину подземних сокова и стоји, на мртвој стражи живота, као јемац његовог трајног настављања. Да сам био на његовом месту, ја бих, током зиме, сто пута испустио душу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *