Почетна / Уводник / Конкуренција без алтернативе

Конкуренција без алтернативе

Милорад Вучелић / главни уредник

Одлуком да се не распишу парламентарни избори у Србији Александар Вучић је показао приличну (и додатну) приврженост вишестраначкој демократији и већ увреженом схватању да је стабилној држави потребна снажна опозиција. Да су у овом тренутку заједно са председничким изборима одржани и они за Скупштину Србије, исход би за садашње политичке странке које се представљају као опозиција био катастрофалан. Додуше не би боље прошли ни коалициони партнери СНС-а који су углавном без политичког идентитета и у трагању за изборним телом које би их подржало. Приметно је да су у гласним захтевима за расписивање ванредних парламентарних избора предњачили ови други, тако да би неком простодушном и неупућеном изгледало као да се лидер напредњака једва усудио да их не послуша. Неки од коалиционих партнера на власти су видели прилику да својом важном улогом, коју тобоже имају, на председничким изборима, а на којима је Вучић кандидат, подигну сопствену парламентарну цену и уграбе нешто више политичког и другог утицаја. Њихова улога би у сваком случају била сведена на прављење штете у првом изборном кругу и ништа више. У свему томе мора се запазити и високи степен примитивизма, распиштољености и вулгарног лагања и самохвалисања у нашем ионако веома тужном вишестраначком политичком животу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *