Почетна / Култура / Ко заборавља прошлост осуђен је да је поново проживи

Ко заборавља прошлост осуђен је да је поново проживи

РАЗМИРЈА СРПСКИХ ПИСАЦА И ПОЛИТИЧАРА У НОВОЈ КЊИЗИ ЗОРАНА АВРАМОВИЋА

Пише Гојко Ђого

Без темељита увида у политички контекст била би крња свака историја и теорија српске књижевности од романтизма до најсавременијих књижевних токова. Политика формулише, озакоњује и реализује идеје, књижевност на посредан начин одашиље своју слику реалности и сугерише своју истину. Будући да је писац, по својој природи, чешће на страни оних што трпе историју (А. Ками), чешће и пропитује и провоцира ствараоце историје неголи што афирмише њихово политичко дело

Рат и мир књижевника и политичара у минула два века захтевна је и готово неисцрпна тема, којом се бави Зоран Аврамовић у књизи Књижевници и политика у српској култури 1804–2014 („Православна реч“, 2016). Као побочна повест друштвених збивања, она је и нека врста паралелне књижевне историје која припомаже да и поједине књижевно-теоријске струјнице и проблеме јасније сагледамо и боље разумемо. Ово није само поуздан каталог научно проверених података о размирицама и сагласјима политике и књижевности него и одважно, социолошки омеђено, пропитивање колико се, кад и како, тај однос рефлектовао у историјској судбини народа. Предмет анализе, дакле, није политичко у књижевном делу већ политичко у јавном мишљењу и понашању српских књижевника, наглашава Аврамовић.

Ослоњена на обимну документарну грађу и позамашну библиотеку дела страних и домаћих истраживача, историчара и теоретичара, ова социолошко-књижевно-политичка студија тај комплексни проблем сваке културе разматра упоредо, на општем, теоријском плану и, конкретно, у нашој двовековној политичкој пракси.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *