Кевин Анет – ТАЈНА ЦРНОГ И БЕЛОГ ПАПЕ

Разговарала Биљана Ђоровић

У Београду ће 31. марта у Удружењу књижевника Србије (у подне) и у удружењу „Ћирилица“ исте вечери, у склопу своје европске турнеје, предавање одржати Кевин Анет, кандидат за Нобелову награду за мир 2013. и 2015. године. Анет је значајно допринео разоткривању и документовању геноцида над индијанском популацијом у Канади о чему сведоче његова књига Више није скривен: Геноцид у Канади, прошлост и садашњост и филм Непокајано. Поменутој теми посветио је деценије свог ангажмана, а у разговору за Печат појашњава и лично убеђење да  „геноцид над Србима више неће бити скривен“

Истина о страшним патњама Индијанаца у Канади коју је наш саговорник Кевин Анет представио свету, и која је добила своје правно уобличење у пресудама Међународног суда који суди за злочине цркве и државе по општем праву (он га је основао), довела је до званичног извињења канадске владе и признања њене Комисије за истину и помирење да је извршен културни геноцид над урођеничком популацијом. О намери господина Анета да злочин геноцида почињен над Србима у НДХ процесуира пред Међународним судом за злочине цркве и државе као најзначајнијем доказу о континуираној геноцидној делатности Ватикана, те о другим програмским активностима и открићима у поменутом домену, разговарамо непосредно уочи његовог доласка у Србију.

Који су циљеви ваше европске турнеје?

Два су аспекта: један је да изнесем доказе против Ватикана и других црквених деноминација у Канади за геноцид почињен над тамошњом урођеничком популацијом. Канадска влада је, како је показало моје двадесетогодишње истраживање, систематски прикривала истину и никада нико није био процесуиран за смрт више од шездесет хиљада деце. Други део турнеје заснован је на идеји да обелоданим доказе Европљанима да се ови злочини настављају у виду трговине децом, што је злочин против човечности, тако да се један исти геноцид наставља.

[restrict]

Подсетимо наше читаоце на ваш изванредан допринос у успостављању Међународног суда правде за злочине цркве и државе, који суди на основу општег или природног права (ITCCS). Рекла бих да је једино овај облик позивања на правду преостао човечанству.

Међународни суд за злочине цркве и државе који суди по општем-природном праву (ITCCS) успоставили смо први пут 2010. у Ирској. ITCCS је утврдио да судови у различитим земљама, као и Међународни суд правде у Хагу нису вољни да процесуирају Ватикан, круну Енглеске и друге институције одговорне за историјске злочине. По међународном праву грађани могу да оснивају своје судове. Према традицији природног права у Енглеској и Америци, ми такође можемо да оснивамо овакве судове и када влада и државни судови прикривају злочине и сами чине злочине над грађанима. ITCCS судови (до 2013. проширили су се у 26 земаља) имају право да доносе пресуде из којих произлази и право на извршење пресуде, што значи хапшење и друге акције на основу пресуда ових судова. Они нису, дакле, симболични, као ни пресуде јер су утемељење у самом закону. Две године касније ITCCS је окупио многобројне пензионисане судије и адвокате у Европи како би формирао Међународни суд правде заснован на природном праву (ICLCJ). Његова оснивачка повеља усвојена је 1. септембра 2012. Прво суђење почело је у Бриселу 6. новембра 2012. и бавило се геноцидом над урођеничком популацијом у Канади од стране Ватикана, енглеске Круне и других. Пресуда је једногласно донета 25. фебруара 2013, након шест месеци истраге и прикупљања бројних доказа.

Међу главним оптуженицима био је папа Бенедикт – Јозеф Рацингер. Две недеље пре пресуде Рацингер се повукао с папског престола, и знамо да је то била директна последица нашег рада на основу одговора шпанске владе државном секретару Ватикана кардиналу Тарцисију Бертонеу, такође поменутом у оптужници, а који је исто поднео оставку. Трећи је кардинал Шон Брејди у Ирској који је поднео оставку зато што је видео у вестима да је пронађена масовна дечја гробница у Ирској. Радило се о цистерни повезаној с католичким сиротиштем у којој су пронађене кости 800 новорођених беба. Кардинал Брејди је учествовао у заташкавању доказа, подмићивао је политичаре и вршио притисак на полицију да не истражује овај злочин. ITCCS суд у Ирској је доказао да је Шон Брејди седамдесетих година приморавао малолетне жртве силовања од стране католичких свештеника да потписију изјаве у којима су порицали да се то десило. Врховни језуитски поглавар, генерал Адолфо Николас Пачон поднео је оставку недељу дана након што га је ITCCS у Бриселу повезао са Деветим кругом сатанистичког ритуалног жртвовања деце у којима је учествовао. Пет судија је испитало бројне сведоке и ватиканска архивска докумената који су потврдили да су Пачон, папа Франциско, бивши папа Рацингер и надбискуп од Кантерберија Џастин Велби учествовали у ритуалу силовања и убијања деце.

Веома значајна суђења у оквиру ITCCS судова спроведена су у вези са Деветим кругом ритуалног жртвовања. Подсетите наше читаоце шта је Девети круг, када је овај култ уведен и какав је значај мреже формиране око њега?

Име Девети круг пронађено је из два извора. Документ који је процурио нашој организацији налазио се у Ватиканској библиотеци, а тврди да је Девети круг култ ритуалног жртвовања деце који су установили језуити у 18. веку, највероватније ради контроле папа и уцењивања. Други извор биле су приче два сведока који су учествовали у сатанистичким ритуалним убиствима познатим под називом Девети круг. То су Тос Нијенхејс из Холандије и Ан-Мари ван Блијенбург из Белгије. Обоје су учествовали у ритуалу Деветог круга, и то не само у убиствима деце већ и забаве лова на малу децу и тинејџере у шумама поред Брисела у ком учествују чланови краљевских породица, политичари и други које су они именовали. Њихова сведочења налазе се на сајту ITCCS.org. Други суд који је заседао у вези са Деветим кругом жртвовања бавио са мрежом трговине децом коју спроводи европска мафија Дранђента – она снабдева децом и другима сатанистичке мреже блиско повезане са Римокатоличком црквом. Водећи кардинали и бискупи учествују у ритуалима Деветог круга и, према инсајдерским полицијским изворима које имамо, у масовној гробници пронађеној у Туаму, у Ирској, бројној деци су биле нагореле руке, многе бебе су биле исечене и спаљене, недостајале су им главе, што потврђује да се радило о ритуалном жртвеном убијању. Овај култ је и данас активан и не користи се само за уцену и контролу људи на високим положајима већ постоји спиритуални аспект – они који спроводе ове ритуале верују да запоседају енергију и моћ душа невиних. У Деветом кругу људи верују да једењем тела задобијају моћ. Канибализам је део ових ритуала. ITCCS је закључио да се Девети круг континуирано спроводи и одиграва сваког месеца углавном у време пуног месеца. Термин Девети круг преузет је из књиге „Пакао“ Дантеа, који је био укључен у бројне култове. Верујем да је Алигијери указао на праве догађаје када је описивао девет кругова пакла. У девети круг иду људи који почине издају и прекрше заклетву, што је највећи грех.

Ове ритуале дефинитивно практикују многи из такозване елите у Новом светском поретку, знамо да постоји бриселски клуб „Лорејл“, где се окупљају многи политички, војни, религијски лидери, то је једна од група која спонзорише забаве лова на људе у Белгији. Ово су регуларни догађаји који се одигравају током неких сатанистичких фестивала, али и на фестивалима поводом датума значајних у старом Риму. Католичка црква је једноставно следила римску традицију – на пример 23. и 24. фебруара у старом Риму су се славили празници Фералија и Терминалија када су животиње и деца били жртвовани у знак сећања на мртве. Ови ритуали се и даље одржавају. Разоткрили смо много ритуалних убистава жртава у подземним криптама и документовали да се ово дешава у бројним градовима широм света, дакле то укључује водећу елиту у свету данас.

Нестанак деце у читавом свету и њихова судбина представљају најмрачнију страну људске историје која остаје сакривена захваљујући контроли система. Циљ је да се прикрију главни учесници – политичари, елитисти, педофили и сатанисти, као и они који зарађују огромне своте новца жртвујући невине на олтарима богатих и славних. Испитујете и савремене токове трговине децом коју спроводе владе. Можете ли нам представити ову линију истраге која укључује и законе који су легализовали овај ужас?

Најодговорнији закон донесен је унутар Римокатоличке цркве и зове се „Кримен солицитатионис“ (Crimen Sollicitationis) који налаже да ниједан католик, не само црквени естаблишмент већ сви који припадају тој деноминацији, не сме да одговара пред регуларним судовима када је дете силовано, повређено или убијено. Полицији се никада не сме ништа открити. Жртве су ућуткиване и ако би било ко расправљао о томе шта се догодило и то називао злочином, био би екскомунициран из цркве. Ова политика је на делу од 1921, и сваки папа је поново потврђује, укључујући и садашњег папу Франциска, одговорног за трговину децом у Аргентини током диктатуре седамдесетих и осамдесетих, када је био надбискуп Буенос Ајреса. Ово правило омогућава да било који католички свештеник у свету буде заштићен када повређује децу, тргује њима или их чак и убија, а закони унутар друштва омогућавају да Римокатоличка црква оперише према римским законима а не према законима државе, и то се догађа у скоро свакој земљи на свету. Цркви је дозвољено да дисциплинује своје свештенике, што се и мени догодило када сам изопштен из Уједињене цркве Канаде без суда, без поштовања људских права, а ниједна организација за заштиту људских права није могла да ме заштити јер сам био под јурисдикцијом цркве, иако сам разоткрио злочине које је она починила. Одједном нисам имао никаква права, јер сам био под њиховом влашћу. То се догађа у свим католичким и протестантским црквама на свету. Они ово раде јер су им то дозволиле владе држава. На пример, Римокатоличка црква има тзв. финансијске конкордате. То су уговори које је католичка црква склопила са преко стотину земаља чије су владе омогућиле да се новац пореских обвезника без њиховог знања директно шаље Ватиканској банци. Само то обезбеђује милијарде долара.

Један од најважнијих докумената представљен током заседања ITCCS судова је „Магистеријал привилиџ“ (Magisterial Privilege). Како је Суд дошао до овог документа и шта нам он открива?

„Магистеријал привилиџ“ је документ (превод с латинског датиран је на 25. 12. 1967) који се тиче црне мисе и до суда је дошао из ватиканских архива. Он показује да се од сваког папе тражи да учествује у Деветом кругу сатанистичких црних миса ритуалног жртвовања новорођене деце, укључујући пијење њихове крви. Ватикански документ јасно указује на то да су језуити вековима имали припремљен план да ритуално убијају киднаповане новорођене бебе и конзумирају њихову крв, изјавио је главни тужилац суда. План се родио из поремећене намере да се задобије спиритуална моћ помоћу крви невиних како би се папство стабилизовало у Риму. Најкасније од 1773. спроводили су их Римокатоличка црква, језуити и папа. Језуити су званично створени 1540. како би се борили против реформације у Европи. Део њиховог посла је био да уведу контролу над владама у свету и да се супротставе државама и владама које су се супротстављале Риму. Део онога што су урадили био је „Магистеријал привилиџ“ који каже да папа има апсолутну моћ над животом и смрћу било ког бића на планети, било да су то урођеници, протестанти, православци. Папа може да нареди убијање, тортуру и смрт у било ком тренутку и легално је овлашћен да то ради. Овај документ легализује ватикански геноцид, и не само да је католичка црква то ауторизовала, она је и директно учествовала у масовним убиствима људи. Видели смо то у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, видели смо то међу урођеничком децом у Канади. Свештеници су одлазили и директно мучили и убијали људе на основу моћи прибављене из овог документа. Сам документ је још један директан показатељ геноцида почињеног од стране Рима. Овај докуменат, како смо поменули, обавезује сваког новог папу да учествује у Деветом кругу. Да папа није пристао на то, не би постао папа. Познато је да језуитски „црни папа“ води Ватикан, те уколико се тзв. „бели папа“ ког бира изборна скупштина кардинала не би сложио с тим језуитским документом који гарантује ауторитет „црног папе“, не би постао бискуп Рима.

Геноцид који су починили Хрвати усташе током Другог светског рата у НДХ углавном је непознат свету. Да ли ћете укључити овај геноцид у ваша истраживања?

Апсолутно. На Нирнбершком процесу, где се судило нацистичким злочинцима, морало је да се суди Ватикану за злочине које је починио у НДХ. Злочини почињени над Индијанцима у Канади веома су слични ономе што се урадило и ради Србима. Надбискуп Сарајева Иван Шарић рекао је: „Ми ћемо једну трећину Срба убити, једну протерати и једну покрстити у римокатоличку веру.“ То је идентично оном што су рекли у Канади урођеничким народима. Исти ватикански метод се примењује широм света и они ће то урадити било коме ко им се не допада. Препоручио сам суду у Бриселу да усташки и ватикански геноцид над Србима, нарочито од 1941. до 1945, али и пре и после тога, прикључи у даљем раду нашег суда као нови доказ ватиканске политике профитирања од геноцида. И о томе ћу говорити када будем био са вама у Србији. Уследиће судски процес доказивања попут оног који смо извели у Канади, када смо доказали  директно учествовање Ватикана у геноциду.

Како сагледавате позицију Ватикана данас?

Дефинитивно смо успели да уздрмамо ове криминалце. Чињеница да је доведен папа Франциско показује да је Ватикан веома забринут јер је он први језуитски папа у историји. Они углавном контролишу ствари из сенке, али су сматрали да је ситуација тако озбиљна да морају да доведу језуитског папу. То је свакако знак њихове несигурности. Папа нам сервира лажну слику да се Ватикан реформише, што је доказ њиховог очаја, јер у Риму имате у ствари поделу на две фракције: једне око Рацингера, а друге око Бергоглија – садашњег папе који отворено заговара Нови светски поредак. Када је говорио у УН, Франциско се јавно залагао за Агенду 21 и Агенду 30, што су у ствари кодирани називи за глобалну депопулацију и уништење свих заједница које се баве пољопривредом и земљом. Њихова идеја је да концентришу људе у градовима где ће моћи да буду ефективно и ефектно контролисани. Папа Франциско заговара једну светску религију под Римом и једну светску владу. То је јасно и отворено рекао. Папа Франциско је репрезент Новог светског поретка, глобализма и глобализационе агенде и покушава да задовољи све опције, на пример покушава да ватикански новац пребаци у БРИКС банке које су под контролом Русије и Кине. Посетио је Обаму прошле године у Америци и покушао да игра на обе стране. Рацингер представља стару гарду италијанских бискупа – људи који су традиционално оријентисани. Захваљујући свему овоме много тога постаје видљиво. Многе групе свештеника у католичкој цркви у Ирској, посебно у Америци, кажу да желе да раскину односе са Римом. Они желе да ураде оно што је урадио Мартин Лутер 1517, када је прогласио потпуну одвојеност од Рима и оснивање националних цркава. Они прозивају Римокатоличку цркву за злочине.

Да ли ћете пред ITCCS судовима поставити питање одговорности медија?

Свакако. Медији су саучесници у овим злочинима јер их стално прикривају. Видимо да су људи оптужени за ове злочине у веома блиској вези с корпоративним медијима и зато нисмо у прилици да било шта о томе чујемо у мејнстрим медијима, па морамо да се ослањамо на алтернативне. У Канади видимо комплетну цензуру свих доказа о масовним убиствима Индијанаца од стране Ватикана и других цркава. Глобална концентрација капитала у тим медијима представља главног непријатеља истине и морамо да се ослонимо на своје медије. То смо урадили и то веома успешно. Јавни радио у Америци има сада преко двадесет милиона слушаоца.

Недавно сте објавили књигу „Успостављање владавине природне слободе: Приручник за опште право“ (Establishing the Reign of Natural Liberty: A Common Law Training Manual)?

Књига је изашла пре неколико недеља на „Амазону“, а можете је наћи и на нашем сајту ITCCS.org. То је приручник за покретање судова који суде по природном праву, он упућује како да се поднесу оптужнице против криминалних тела, и појединаца и институција одговорних за злочине, те како их документовати, како водити суд, како донети пресуду.          

 

ИСПОВЕСТИ

Истрагу о геноциду над Индијанцима Кевин Анет је започео пре двадесет година када је као протестантски свештеник добио намештење на западној обали Канаде у Уједињеној цркви Св. Андреја (St. Andrew’s United Church) у Порт Албернију. Тада је почео да среће Индијанце који су преживели геноцид спровођен у интернатским школама, под руководством католичке и протестантске цркве. Њихове исповести су откриле неописив ужас масовног умирања деце у тим школама. После неколико година црквене власти су га отпустиле зато што је био упоран у изношењу доказа да се не ради тек о једној цркви већ о свим црквама, енглеској Круни и Ватикану, чији је циљ био да униште што више урођеничке популације како би присвојили њихову земљу и ресурсе.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *