КАКО НАПОЈИТИ КИНУ

ВОДА КАО СТРАТЕШКИ РЕСУРС

Зближавање Русије и Кине повећало је шансе за реализацију грандиозног и необичног пројекта – изградње водовода дугог више од 1.000 километара, којим би вода из Бајкалског језера потекла у Кину. Руска политичка елита у томе види економску корист, док грађани овим нису одушевљени

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Једно од решења за све већи проблем недостатка пијаће воде у Кини могао би бити водовод од југозападног дела Бајкалског језера и преко територије Монголије, пустиње Гоби до града Ланџоу (у којем живи 3,2 милиона становника) у провинцији Гансу. Пројекат су осмислили стручњаци Института градског и сеоског планирања из кинеског града који треба да буде крајњи корисник.

Кинеска корпорација „Леко“, према речима председника Виктора Сјуа, намерава да увози воду из Русије (из Бајкалског језера) у своју државу, о чему преговара са губернатором области Сергејем Левченком. Кинези су предложили да у ту сврху на обали језера изграде фабрику из које би вода стизала у Кину. Заузврат, кинеска компанија је спремна да инвестира до милијарде долара у овај руски регион, а рачуна и на руско тржиште које троши 5,6 милијарди литара флаширане воде, као и на извоз, углавном у земље Заједнице независних држава.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Душко Мирковић

    У чланку је битна штампарска грешка. Језеро Бајкал има запремину од 23,000 кубних километара, што је 23 милијарде кубних метара, а не само наведених 23 хиљада кубних метара.

    Уз то, у чланку се наводи да данас човечанство користи 54% доступне воде а за 20 година користиће 70%, али се не наводи извор података. Линеарном интерполацијом добија се да ће око 2080. године човечанство користи 100% доступне воде. Слажем се да је потрошња воде све већа, али сматрам да је за озбиљан приступ теми битно навести како су проценти срачунати, да би се могли проверити и користити за подизање свести јавности тачним подацима.

    Флаширана вода је модни тренд, смишљен за профитирање власника тих погона. Флаширана вода по литру је преко 500 пута скупља од воде из јавних водовода (1000 литара из водовода је око 55 динара у Београду, а 1.5 литар флаширане воде се продаје за 46 динара у просеку. Паметније и корисније би нам било да улажемо у ефикасније управљање јавним водоводима и њихов развој, уместо подржавања флаширања воде зарад профита мале групе власника. Али ефикасније управљање јавним водоводима подразумева да њима управљају способни стручњаци, а не неспособни партијски кадрови. Ми за то нажалост још нисмо способни и зато ”радимо у корист сопствене штете”.

    С поштовањем,
    Душко Мирковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *