Почетна / Свет / Како је Русија зауставила НАТО на Криму

Како је Русија зауставила НАТО на Криму

Пише Бојан Билбија

Праве невоље тек предстоје ако Доналд Трамп не промени политику према Русији, а за почетак Вашингтон треба да заборави на Крим и Украјину као полигон за остварење својих геополитичких амбиција

Навршило се, у суботу 18. марта, тачно три године од присаједињења Крима у састав Русије. Сами Руси би то прецизније рекли – повратка Крима – имајући у виду да је полуострво у последња два и по века четири пута дуже било у саставу Москве него Украјине. Ако бисмо били још прецизнији, Крим, као претежно руска средина, од распада СССР-а никада се у потпуности није потчинио Кијеву, већ се увек борио за аутономију. Слично је важило и у совјетско време. Још од 1954. када је Никита Хрушчов даривао полуострво својој родној Украјини, стратешки важна лука Севастопољ био је град под директном управом Москве. И после 1991. Русија и Украјина заједно су управљале Севастопољем, уз финансирање из руског федералног буџета.

Грађани Крима деценијама су се жалили да их Кијев економски запоставља и то су сматрали казном зато што су проруски опредељени. И онда су 16. марта 2014. своју опредељеност изразили тако што се 96,77 одсто њих изјаснило за повратак у састав Руске Федерације. Данас је просечна плата на Криму три пута већа него у Украјини. Гради се, са својих 19 километара најдужи у Русији, Керченски мост који треба да споји континентални део земље са Кримом. Иако је Крим под западним санкцијама, бројни страни инвеститори га не обилазе – неки већ сада проналазе начине да улажу у туристичке и друге потенцијале, док други резервишу позиције када ембарго буде укинут.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Привет, Сербия!
    Когда НАТО бомбило сербов, Россия на государственном уровне вам не помогла. То, что мы были тогда слабы, нас не оправдывает. Мне стыдно, что так произошло. Но Ельцина больше нет, а Путин не старается угодить западу. Очень хотелось бы, чтобы вы и мы держались вместе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *