Излог књиге

Јелена Георгијевна Пономарјова
РАЗБОЈНИЧКА ДРЖАВА – КОСОВО У СВЕТСКОЈ ПОЛИТИЦИ
„Evro Book“, Београд, 2017.

„Стварање Републике Косово само је почетак албанизације југа Европе и врло је чудно како Европљани то не разумеју. Хашим Тачи и криминалне структуре у потпуности су преузеле власт искључиво захваљујући интервенцији војних и политичких сила Запада“, записала је између осталог у својој књизи Јелена Георгијевна Пономарјова, познати историчар, социолог и публициста, доктор политичких наука, професор теорије међународних односа при Министарству спољних послова Русије, један од водећих специјалиста у области новије историје Балкана. Књига пружа одговоре на многа питања, међу којима су и зашто је НАТО „гарант“ спровођења Бриселског споразума и безбедности Срба на Косову и Метохији? Како је могуће ослободити човека против којег сведоче његове жртве? Ко је архитекта логора „донора“ органа на Косову и у Албанији? Књига Разбојничка држава – Косово у светској политици нуди исцрпне, утемељене, али и застрашујуће одговоре на ова и многа друга питања у вези с догађајима у српској јужној покрајини, анализирајући генезу непријатељства, сукоба и криминалног система који је постао основа најмлађе европске државе.

Ана Маријанис
ВАНГА, ВАТРЕНА БИБЛИЈА
„Evro Book“, Београд, 2017

„Немојте желети превише. Нећете моћи да платите за то… У тишини ноћи, кад сви спавају, ослушкујем звуке небеских сфера. Чујем како небеска звона сваког тренутка откуцавају време и како се све живо одазива на њихов звон. Кад бих испричала о свему што видим, десило би се чудо. Душа ми је препуна тајни света које су ми откривене, а о којима не могу да вам причам. Још само мало и брана ће попустити под притиском… А онда, нек нам је Бог у помоћи!“
Тако је говорила Вангелија Димитрова, чувена Баба Ванга, бугарска видовњакиња. Разумела се у лековито биље, лечила је болесне и уливала наду несрећнима.
Предвидела је и велике историјске догађаје као што су бомбардовање Београда 1941, смрт бугарског цара Бориса, катастрофалан земљотрес у Скопљу.
Иако је, према неким подацима, кроз њену скромну кућу прошло више од милион невољника и радозналаца, Ванга је умела да одбије оне у чијим је прошлим делима спознала нечовечност, али и да упозори незадовољне, оне који су били уверени да је живот према њима неправедан: „Нико није рођен само за срећу… У животу сваког човека добро живи поред зла. Тако је устројен човек, такав је и сам свет. Свима је потребно стрпљење.“

Никола Моравчевић
СРПСКЕ ВЛАСТЕЛИНКЕ
„Архипелаг“, Београд, 2017

Нова књига писца историјских романа и историјских студија Николе Моравчевића говори о временима када су жене владале Србијом. Историјске приче ауторове на заносан начин приповедају о великим државницама и дипломаткињама у Србији крајем XIV и у првој половини XV века. Пред читаоцем су портрети шест знаменитих жена српске историје средњег века од кнегиње Милице, која је сачувала српску државу после Косовског боја, до Српкиње која је постала византијска царица.
Поред кнегиње Милице, јунакиње ове књиге су и њене ћерке Мара Лазаревић-Бранковић и Оливера Лазаревић. Мара наставља непокорност свог мужа Вука Бранковића Турцима, управљајући пуних двадесет осам година поседима Бранковића на Косову и припремајући наслеђе престола за свог сина, будућег деспота Ђурђа, док је Оливера, пета и најмлађа кћи кнеза Лазара, постала Бајазитова султанија. Јела Лазаревић-Балшић, трећа ћерка кнегиње Милице, наслеђујући свог мужа Ђурђа Страцимировића Балшића на челу Зете, сама води деветогодишњи рат против Млетачке републике, једне од највећих европских сила оног времена. Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа, друга је српска властелинка која је постала султанија у време султана Мурата I, да би после смрти мужа и повратка у Србију одбила просце византијског цара Константина XI, била важна ктиторка свог времена и задржала снажан утицај на турском двору. Јелена Дејановић-Драгаш, ћерка Константина Дејановића и жена цара Манојла II Палеолога, мајка је последњег византијског цара и једина Српкиња која је постала византијска царица.
Никола Моравчевић, писац који живи у Чикагу, написао је у последњих двадесетак година серију романа о српској историји средњег века, али и модерних времена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *