Почетна / Колумне / ИЗАЋИ ИЗ ПОДРУМА

ИЗАЋИ ИЗ ПОДРУМА

Идите 24. марта у цркву. Запалите свеће онима који су погинули приликом бомбардовања. Поведите са собом пријатеље, девојку, жену, младића, мужа, било кога до кога вам је стало. Нека и они запале свећу… Немојте никога да мрзите, немојте да се питате колико ће људи поред вас то учинити, ко то никада неће учинити и зашто… Само запалите ту свећу, ове године, следеће године, сваке године, без обзира шта је модерно, а шта немодерно. И научите вашу децу да ураде то исто, после вас

Пише Слободан Владушић

Статус НАТО бомбардовања из 1999. године у Србији је данас апсолутно парадоксалан. Бомбардовање је истовремено и нешто што се никада није догодило и нешто што се и даље догађа. Две приче из живота одлично то показују. Пре две године, 24. марта, налетео сам у граду на једног свог пријатеља, иначе првокласног, високообразованог стручњака. Питао сам га шта ради, а он ми говори да је отишао у цркву да запали свеће за своје мртве саборце, пошто је 1999. године ,,био доле“. А онда додаје, ,,зна да то није сада баш модерно“, али је желео да то уради. Друга прича: мој други пријатељ је стицајем околности запослен у канцеларији у коју долазе намештеници фирме да оставе неке ствари. У канцеларији се налази телевизор. На програму је био један српски политичар који је говорио нешто што се Западу није допадало. Сви намештеници који би долазили у канцеларију бацили би поглед на екран, а онда би проговорили мрзовољно: ,,Шта овај прича, поново ће нас бомбардовати.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *