ХАЈКА НА РУСКОГ МЕДВЕДА

Оптужбе које пљуште по Русији за „електронско шпијунирање, саботажу и агресију“ демантоване су из Кремља – као „ћорак“ и бесмислица у овом синхроном електронском рату који управо Запад тренутно води против Русије

За „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

Уједињено Краљевство је у опасности: Русија, у тандему с Кином, прети. Национална безбедност, демократија, људска права, Магна карта, животни стандард, слобода говора – све је то на искушењу. Ако се брзо и ефикасно не покрене контраофанзива, угасиће се домаће и европске електронске инсталације; електрични самовари неће више грејати воду за „енглеску шољицу чаја“; фрижидери ће престати да хладе; аутомобили којима, уместо возача, управља електроника, напросто ће побрљавити… Хаос и предсобље Судњег дана…

[restrict]

ЕЛЕКТРОНСКА ИНВАЗИЈА Нема више времена за оклевање и летаргију. Факат је да Британију већ сада погађа „неколико десетина“ кибернетичких напада седмично! Национални центар за кибернетичку безбедност (NCSC) обавештава одговарајуће инстанце у земљи да је дошло „или-или“ националне безбедности; Русија (и Кина) је кренула у кибернетски напад свих азимута – на Запад, у целини, и на Британију посебно. Британске државне институције задужене за бригу о националној безбедности поседују забрињавајуће податке по којима је NCSC успео да блокира, неутралише или потпуно онемогући ни мање ни више него 34 хиљаде и 550 потенцијалних хакерских напада (Русије и Кине) на острвске владине установе и значајне личности. Све то само у последњих шест месеци!

Руски хакери, спонзорисани директно из руске државне касе, вршили су или покушавали досад да изведу двеста (200) напада дневно!

Целу ову електронску инвазију на британску националну безбедност, заједно са бројем изведених напада, оверава прошле седмице (у „Сандеј телеграфу“) бивши шеф дипломатије, а сада шеф Државног трезора Филип Хамонд.

Руси и Кинези, по Хамондовим речима, не само да воде електронски рат против Запада него га у последње време и проширују; од како је ова врста државне гериле глобално откривена у време прошлих америчких, председничких избора и „покушаја Кремља да, преко његових хакера, директно утиче на исход изборних резултата“.

По узбуни коју је изазвала на обе стране Атлантика, ситуација је сада доведена готово до Хераклових стубова: Киран Мартин, руководилац британског гигантског шпијунског, електронског NCSC-а у Челтенхаму крај Лондона обавештава у протеклом броју „Сандеј тајмса“ да је Уједињено Краљевство било мета188 планираних кибернетских напада само у последња три месеца. Већина тих напада била је, каже, „опасна по националну безбедност“.

Шта су то Руси, удружени са Кинезима, хтели да постигну? Хтели су да се „докопају поверљивих информација о политици владе Уједињеног Краљевства, у широком спектру – од енергије до дипломатије и других специфичних, осетљивих података из домена националне делатности“ („Сандеј телеграф“).

Руски „агресор“ врши „континуиране“ електронске нападе на британску демократију и безбедносно деликатне инфраструктуре на Западу, објашњава Мајкл Фалон у „Телеграфу“. Крајњи циљ ове руске „агресије“ јесте жеља да Кремљ „дестабилизује (западне) владе, прошири руски утицај и ослаби НАТО“. Владимир Путин лично „узео је себи у задатак да постане кључни стратешки опонент и такмац Западу“ („Гардијан“, 3. фебруара).

КИБЕРНЕТСКА НЕПОЧИНСТВА МОСКВЕ И пре него што је Путин именован за врховног Мефиста који прети целокупном западном свету, председница британске владе Тереза Меј већ је била припремила оштар приговор Лондона НАТО-у да, по оцени у Вајтхолу, његове чланице не одвајају довољно новца за оружане снаге и одбрану, толико потребне у калкулацијма за одмеравање снага с Русијом. Ову критику госпођа Меј је упутила и НАТО чланицама на недавном самиту на Малти будући да овакав однос према Алијанси доводи, између осталог, до озбиљног мањка неопходних стручних кадрова, што је, по оцени Лондона, довело пак до „хаотичне провале и у многе осетљиве, строго чуване државне тајне и податке“. Све то, на крају, „минира поверење и у способност владе Уједињеног Краљевстава да своју инфраструктуру заштити од кибернетских провала“.

Посао заштите и ревизије структура безбедности од електронских упада избио је сада у први план, па британска влада, уз синхрону пратњу медија, упозорава да „НАТО мора да се брани у електронској сфери исто онако како мора да се брани у ваздуху, на земљи и на мору“. Само на тај начин ће се „непријатељу ставити до знања да за (зло)употребу ове врсте агресије постоји цена која се мора платити“. Адресант за ову наплату не идентификује се, али сер Мајкл Фалон за сваки случај излази у штампу и говори о „неприхватљивом начину понашања Москве“ и у истом даху набраја целу серију примера кибернетских непочинстава Москве. Ниједан пример руске „агресије“ о којој Фалон говори нико на Темзи није до сада фактографски доказао, али се, како сам Фалон каже, „везује за Русију“. Тако Фалон тврди, а британска штампа ових дана дозвољава себи још и малу индискрецију у покушају да објасни шта је, у ствари, државни секретар за одбрану циљао да каже:

Кибернетски напад на Бугарску, у октобру 2016. уписан је, такође, без икаквих доказа, на рачун Кремља.

Француска „ТВ5 Монд“ станица је у априлу мистериозно „ућуткана“. За инцидент је првобитно оптужена Исламска држава, да би се касније установило да су одговорни други хакери у покушају напада на Доњи дом немачког Парламента; а то се све, опет, „везује за Русију“.

Мајкл Фалон, прошле седмице, говори такође о „сумњи“ да су руски државни (!) хакери били умешани у електронске нападе на Демократску партију Хилари Клинтон пред председничке изборе у САД. (Руководилац „Викиликса“ Џулијан Асанж документовано је показао, у последњем пакету његових депеша о деловању америчких обавештајних служби, да Москва није извор хаковања те странке.) Свеједно, јер је Русија „земља у којој употреба информација као оружја означава почетак нове ере. Ере у којој истина губи сваку вредност“ (Фалон), а чињенице релевантност.

ПУТИНОВ ПАКЛЕНИ ПЛАН Владајућа теза је да „Русија тестира НАТО и Запад“. Настоји да „прошири сферу утицаја“; да „дестабилизује и ослаби Алијансу“. Путинов паклени план је да, напросто, „подрије безбедност (атлантских) савезника и успостављена правила међународне безбедности“!

Шта, онда, да се ради и како да се парира руској „агресији“ која тестира снагу и одлучност НАТО? Мајкл Фалон сматра да је у интересу Европе да сачува „ударни капацитет“ НАТО-а тако што ће бити у стању да одврати Русију „од курса којим је кренула“. Па, стога, британски министар одбране подржава апел Доналда Трампа да НАТО чланице морају да одговоре на преузете обавезе и да из националних буџета одвајају обавезни минимум од два посто бруто националног дохотка за потребе одбране.

Британија тренутно још испитује у којој мери су руски (и можда кинески) „државни“ хакери успели да продру у деликатне структуре британске одбрамбене и политичке сфере.

Готово синхроно са овим, америчке обавештајне службе су оптужиле Кремљ за упад у компјутере Националног комитета Демократске партије „у покушају да утиче на исход председничких избора“. Индикативно је да су истовремено и немачке обавештајне службе „откриле“ како Русија покушава да изведе њен инжењеринг немачких федералних избора „путем агресивне кибернетичке шпијунаже и лансирања лажних информација“.

Ангела Меркел је, још једна „коинциденција“, и сама осетила потребу да опомене Немце на опасност од „руског агресора“ и његових „државних хакера“ који су покушавали да провале у немачке обавештајне службе, а што „не значи да то неће поново покушати“ како би утицали на изборе у Немачкој идуће године. То би извели, по Меркеловој, „герилом у електронској сфери или, напросто, кампањом ширења дезинформација“.То је очигледно, иде даље теза, јер је и Вашингтон оптужио Русију за сличан покушај мешања у америчке председничке изборе.

Британска штампа, у подршци оваквој пропаганди, нашироко преноси и упозорење које је Ангела Меркел изнела на конференцији за новинаре у Берлину: „Ми се већ увелико носимо с лажним информацијама из Русије или руским нападима на интернету… па је сасвим могуће да ћемо с таквим нападима имати посла и за време предстојеће изборне кампање“, каже канцеларка.

У Лондону се, паралелно, коментарише да би Немачка, такође, могла да буде „жртва“ руских „државних“ хакерских напада какве је, подсећају, наводно претрпела Бела кућа када је Кремљ саботирао председничку кампању Хилари Клинтон.

Вашингтон је прошлог месеца и званично оптужио владу Русије за „електронско шпијунирање, саботажу и агресију“, прецизирајући, узгред, да је на руском удару била и цела серија америчких политичких институција – оптужба која је из Кремља демантована као „ћорак“ и бесмислица у овом синхроном електронском рату који управо Запад тренутно води против Русије.  

[/restrict]