Почетна / Култура / ДОБРО ДОШЛИ НА „ДЕЋКИ ФЕСТ“ !

ДОБРО ДОШЛИ НА „ДЕЋКИ ФЕСТ“ !

Поводом ФЕСТ-а 2017

Пише Владислав Панов

Четрдесет пето издање, сада је то сасвим прикладно рећи, београдско-хрватског издања ФЕСТ-а неће бити упамћено по његовом наводно најбољем филму, наравно делу комшијске продукције („Не гледај ми у тањир“). Нити ће бити упамћено захваљујући новом остварењу Емира Кустурице „На млечном путу“, које је отворило наш фестивал заједно са великом звездом Моником Белучи (мада је њено присуство подсетило на то како је некада изгледао ФЕСТ и како би морао да изгледа не би ли коначно израстао до величине која му доликује и припада!). Биће пак упамћен по утисцима – да имамо превише награда за премало филмова, да о њима одлучују тезгароши или „пријатељи“, да се филмови кандидати за њих бирају из нужде и мимо озбиљне концепције…

Иза нас је 45. издање најпопуларнијег београдског филмског фестивала који и даље привлачи публику својим препознатљивим надимком ФЕСТ. По српском новоговору он је данас „бренд“. Велико, комерцијално и свима знано име, другим речима. Последњих година ФЕСТ је добио и концепцију коју није раније имао. Прекопирану, додуше, са великих иностраних филмских фестивала, најпре берлинског. И уз бројне посебне програмске целине добио је своје такмичарско рухо које су преко четрдесет година сви претходни селектори и његови организатори упорно избегавали. Дакле, усудио се да доноси и неке мериторне одлуке о вредности одабраних „такмичара“, па и да дели награде чији је значај, међутим, и даље у најбољем случају локални (екс-ју). Свеједно, он покушава да личи на велики и важан фестивал који се одржава управо због тих награда, што јесте случај са свим истински великим и интернационално утицајним фестивалима. Али, авај, и даље није тај наградни значај присутан у угледу ФЕСТ-а. Никоме, делује, није баш посебно битно да се у резимеу ауторском или њиховог остварења налази и ставка да је награђен у Београду. Отуда вероватно и врло необична селекција филмова који су ушли у конкуренцију за награду, односно у ударни, такозвани главни такмичарски програм. И док се споменути пресликани концепт програма чувенијих фестивала уградио у костур ФЕСТ-а, није и храброст у избору истински значајних филмова и аутора који би требало да се такмиче за награде па и да дођу код нас због њих. Пошто, наравно, и даље никоме од иоле значајнијих синеаста не пада на памет да свој филм премијерно прикаже на ФЕСТ-у не би ли конкурисао за награду, остало је да се такмаци пронађу међу анонимусима и такозваним малим кинематографијама.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *