АЛ КАИДА (НЕ)ПУТУЈЕ У ХОЛИВУД

СИРИЈА, ОСКАРИ И ЦИА

Пише ФИЛИП РОДИЋ

„Документарац“ о чувеним „Белим шлемовима“ освојио је ове године Оскара, али су двојица представника ове хуманитарне организације спречена да присуствују свечаности. Не због немања пасоша или било ког другог разлога него зато што је америчка агенција за унутрашњу безбедност проценила да они представљају опасност

Да су аутори филма о раду припадника хуманитарне организације „Бели шлемови“, који су се истакли у источном Алепу током операција сиријских снага да овај град ослободе од терориста, добили Оскара за најбољи сценарио, специјалне ефекте, главну или споредну мушку улогу, режију или шта год друго реч се једна не би томе могла приговорити. Проблем је, међутим, што су они награђени за најбољи документарни филм а да у њему ништа није истинито. Како се наводи на званичној страници овог филма у продукцији куће „Нетфликс“, централна тема филма је живот „ненаоружаних и неутралних добровољаца познатих као ’Бели шлемови’ који чешљају рушевине после бомбардовања и спасавају преживеле у хаосу ратом разорене Сирије“.

[restrict]

ДОКУМЕНТАРНА ПРОПАГАНДА За почетак, најлакше је доказати да се не ради ни о каквом документарном филму него о пуком пропагандном остварењу, пошто екипа предвођена редитељем Орландом фон Ајзинделом није сама снимила нити једну сцену наводног спасавања – све су их добили од „Белих шлемова“. Један од двојице „оскароваца“, којима је забрањен улазак на територију САД, па самим тим и на церемонију доделе најпрестижније награде у свету филма, јесте сниматељ Халед Хатиб који је, међутим, и сам припадник „Белих шлемова“. Како наводи „Си-Ен-Ен“, поред осталих медија, Хатиб се са својих 17 година, 2013, придружио „Белим шлемовима“ и постао њихов представник за медије. Хатиба је 2015. редитељ Фон Ајзиндел питао да ли би сарађивао с њим на филму и он је пристао, те је и „одговоран за највећи део снимака“, јавља „Си-Ен-Ен“. Хатиб није напустио „Беле шлемове“ и придружио се екипи документариста него је продукцији „Нетфликс“ само уступио своје снимке. Он је и даље припадник ове организације, што је јасно из његовог „твита“ објављеног на „Си-Ен-Ену“ у ком објашњава због чега није у могућности да дође на доделу награда. „Добио сам америчку визу, али нисам отпутовао у САД и нећу отпутовати на Оскара због интензитета посла, наш приоритет је помагање нашем народу“, написао је он 25. фебруара. Дакле, „документарац“ није независтан већ се ради о пропагандном материјалу. Колико се свему што је он рекао и урадио може веровати најбоље сведочи управо овај „твит“. Истина је да Хатиб није отпутовао јер му је улазак у САД забранила америчка Унутрашња безбедност. Како је јавила агенција „Асошијетед прес“, Унутрашња безбедност је током провера открила „штетне информације“, што је, како објашњава АП, „кровни израз који покрива све од повезаности са тероризмом до пасошких неправилности“. Ни вођи „хуманитараца“ Раеду Салеху из истих разлога није дозвољен улазак на територију САД иако је и он, као и Хатиб, добио визу. Салех је своје одсуство са црвеног тепиха објаснио готово истим речима као и Хатиб – интензитет рада, приоритет је спасавање… Истина је ипак да Салех није први пут спречен да отпутује у САД. Претходно је априла прошле године заустављен на аеродрому у Вашингтону и није му дозвољено да прими награду невладине организације „Интерекшн“. „Ови људи (Хатиб и Салех) су најхрабрији хуманитарци на планети и помисао на то да су спречени да дођу и са нама уживају у свом успеху је просто ужасна“, с гнушањем је тим поводом изјавила продуценткиња филма Џоана Натасегара. Да ли је баш тако?

 

ХИТНА ПОМОЋ АЛ НУСРЕ Основна тврдња западног естаблишмента је да су „Бели шлемови“ аутохтона, самоорганизована, оригинална група сиријских добровољаца који су се окупили како би помогли својим сународницима у најтежим тренуцима. Њихов оснивач је у ствари Џејмс ле Мезурије, британски „стручњак за безбедност“ и бивши обавештајни официр у служби њеног височанства са импресивним искуством на бројним поприштима НАТО интервенција, укључујући и Босну и Косово.

Како наводи британска истраживачка новинарка Ванеса Били, која је у Сирији боравила све до септембра прошле године, „порекло првих 300.000 долара ’Белих шлемова’ је мало магловито, извештаји су контрадикторни, али накнадне информације нас наводе на закључак да су с тиме повезани Велика Британија, САД и Сиријски национални савет (опозиција)“. „Логистичку подршку обезбедила је елитна турска организација за ванредне ситуације АКУТ“, додала је она. И „Си-Ен-Ен“ наводи, описујући радњу „документарца“, да су добровољци „Белих шлемова“ обучавани у Турској. Касније су „Бели шлемови“ новце углавном добијали директно од УСАИД-а, који је у свом извештају из јула 2015. објавио да је овој организацији донирао 16 милиона долара. С друге стране, лондонски „Телеграф“ објавио је септембра 2015. да је британски „Форин офис тренутно највећи појединачни извор финансирања“ ове организације и признаје да она оперише и на просторима под контролом Исламске државе. Годину дана касније шеф британске дипломатије Борис Џонсон је изјавио: „Они су изванредно храбри. Поносан сам што могу да кажем да им дајемо 32 милиона фунти (око 40 милиона долара) у оквиру већег пакета за нехуманитарну помоћ у износу од 65 милиона фунти.“

Није истинита ни тврдња да се ради о добровољцима, јер из документарца „Ал Џазире“ из августа прошле године јасно произлази да су они за свој посао плаћени, али не баш редовно, јер се у њему види неколико хуманитараца који разговарају о отпочињању штрајка уколико ускоро не добију плату. Када је коначно ослобођен и источни део Алепа, откривено је да је седиште „Белих шлемова“ било одмах поред седишта Ал Каидине филијале Ал Нусре. Цивили су указивали да је главни задатак „Белих шлемова“ био помоћ рањеним терористима, због чега су их прозвали „Хитна помоћ Ал Нусре“. Ванеса Били је навела да када је цивиле у ослобођеном Алепу питала за „Беле шлемове“, они нису ни знали о коме се ради, а када је рекла да мисли на цивилну одбрану, одговор је био: „А! Мислите на цивилну одбрану Ал Нусра фронта.“ Проблем је, међутим, у томе што „Бели шлемови“ нису служили само као прва помоћ за терористе, него су у бројним приликама и учествовали у њиховим злоделима. Многобројни су видео-снимци и фотографије на којима се виде припадници ових организација како величају „подвиге“ терориста из Ал Нусре или Исламске државе, као и оних на којима славе над телима побијених припадника сиријске армије.

Иако делује мало контрадикторно то да америчке власти одбијају да на своју територију пусте двојицу људи, Хатиба и Салеха, поданике њихове обавештајне службе, ово не треба да чуди, јер ЦИА и Унутрашња безбедност имају сасвим различите циљеве и смерове деловања, а треба подсетити да ни Осами бин Ладену није било дозвољено да улази на територију САД, иако се, на пример, у Авганистану састајао са Збигњевом Бжежинским и тесно сарађивао са ЦИА.

На то да „Бели шлемови“ нису „пали с неба“, него да су природан наставак и саставни део политике Беле куће указују и управо објављена тајна документа ЦИА из осамдесетих година прошлог века у којима се разматрају „сценарија за драматичне политичке промене“ у Сирији која веома личе на оно што се у овој земљи дешава у последњих шест година, али о томе ћемо детаљније писати у неком од следећих бројева „Печата“.           

Човек на правом месту у право време

Оснивач „Белих шлемова“ Џејмс ле Мезурије се, како пише Ванеса Били, описује као хуманитарни херој одметник који је чудом био на правом месту, у Истанбулу, у право време, баш када се појавила потреба за формирањем цивилне одбране у Сирији, можда сасвим случајно баш неколико месеци пре сада ноторног и потпуно дискредитованог напада хемијским оружјем на Гуту августа 2013. Када се дубље загледамо у живот Ле Мезуријеа, видимо да његов боравак у Истанбулу у то време није био ствар „срећног случаја“. Један је од најбољих студената Војне академије Сендхерст и добитник Краљичине медаље. Његова шаренолика каријера одвела га је од рада у Канцеларији високог представника у БиХ до обавештајног координатора НАТО на Косову. Кажу да је Ле Мезурије напустио британску армију 2000. и прикључио се Уједињеним нацијама радећи као заменик шефа саветодавне јединице за безбедност и правосуђе у оквиру УНМИК-а на Косову. Путеви су га даље водили до Јерусалима, где је радио на спровођењу Споразума из Рамале, потом до Багдада, где је био специјални саветник ирачког министра унутрашњих послова, до Уједињених Арапских Емирата, где је обучавао специјалне снаге за заштиту нафтних поља, да би се у Либану обрео током рата 2006. Поред свега овога најзанимљивије је, међутим, да је 2005. постао потпредседник задужен за специјалне пројекте у компанији „Олајв груп“. Ову фирму за „приватну безбедност“ основао је 2001. Хери Леџ Берк, бивши помоћник шефа Генералштаба британске војске Чарлса Гатерија (1997–2001) и човек који може да се похвали да скија са принцом Вилијамом. „Олајв груп“ је присутна у Ираку од саме инвазије 2003. године, а до 2004. је међу својим „радницима“ у овој земљи имала и 38 бивших припадника британске специјалне јединице САС. Маја 2015. „Олајв груп“ се спојила са компанијом „Констелис холдингс“ у чијем се портфолију налази и фирма „Академи“, некада позната под озлоглашеним именом „Блеквотер“, тесно повезана са америчком Централном обавештајном агенцијом. Истина, Ле Мезурије је „Олајв груп“ напустио 2008, али само да би прешао у „Гуд харбор интернешенел“, још једну компанију за „приватну безбедност“ којом управља бивши главни саветник за борбу против тероризма у Савету за националну безбедност администрације Џорџа Буша Млађег. Ле Мезурије је и оснивач „непрофитне организације“ за обуку у потрази и спасавању „Мејдеј“ коју је, како пише на њеној званичној интернет презентацији, основао 2014, пошто је већ формирао „Беле шлемове“.

 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *