Почетна / Колумне / Зона сумрака – МЕХАНИЗАМ ПРОЈЕКЦИЈЕ

Зона сумрака – МЕХАНИЗАМ ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пише ФИЛИП РОДИЋ

Политичари генерално важе за слаткоречиве људе који свом народу, односно бирачима воле да се додворавају и говоре најлепше ствари. Код нас је, међутим, махом обрнуто. Домаћи политичари и интелектуалци често о свом народу говоре најгоре. Зашто?

Да је партијско запошљавање „ствар (српског) менталитета“, открила нам је пре неки дан министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић. Говорећи, сасвим разумно и паметно, о реформи државне управе и указујући, сасвим разумно и паметно, да је много боље и корисније запослити стручњака „него неког из ваше партије, рођака или пријатеља“, она је сасвим беспотребно додала и причу о „менталитету“. За почетак, требало би мало боље размислити о томе од када „партијско запошљавање“ постаје карактерна црта српског народа, односно саставни, готово нераздвојни део његовог менталитета. Тај феномен, иако га је можда у назнакама било и раније, приметан постаје после 1945, односно од доласка на власт Комунистичке партије, која је као један од критеријума за обављање неког посла поставила партијску припадност. Да ли је временски период мањи од стотину година довољан да се нека појава прогласи делом „менталитета“ једног народа? Тешко.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *