Почетна / БРОЈ 459 / ЗАПАД И ЕВРОПА

ЗАПАД И ЕВРОПА

Пише Борис Над

Хармонични односи два пола западног света, Вашингтона и Брисела, нарушени су изјавама Доналда Трампа и непримереним реакцијама европских лидера. Да ли први званични контакт нове вашингтонске администрације са старом европском значи да је јединство западних савезника, после низа тешких дисонанци, коначно обновљено?

Посета америчког потпредседника Мајка Пенса седишту Европске уније у Бриселу, а потом и штабу НАТО, први званични контакт после смене у Белој кући, протекла је у знаку уверавања „европских савезника“ да ће САД и убудуће бити посвећене „партнерству са ЕУ“. Претходно је Пенс, на конференцији у Минхену, покушао да умањи „страховања европских савезника у погледу будућности трансатлантског партнерства“. „Вести о смрти Запада су у најмању руку претеране“, изјавио је после сусрета Доналд Туск, председник Савета ЕУ, парафразирајући Марка Твена: „Они који желе крај садашњег поретка, треба да знају да ћемо га ми одлучно бранити.“ САД и ЕУ су обавезне да спрече „дезинтеграцију Запада“, која представља реалну опасност.

У периоду Хладног рата постојале су спорадичне несугласице између Америке и њених европских „савезника“, али је Запад, поготову у односу на ривалски комунистички блок, у принципу наступао монолитно. Свет се, грубо узев, делио на Запад („слободни“ или „Први свет“), „комунистички Исток“ као „Други свет“ и презрени „Трећи свет“. Од 1991. Запад јесте монолитан у односу на „остатак света“; он чини јединствену цивилизацијску, политичку, културну и економску целину, и то целину која предводи. САД представљају његов „прогресивнији“ део – авангарду западног света. У односу на њих ЕУ је „исток“, принуђен да се подређује стратешким интересима свог „трансатлантског партнера“, до те мере да губи своју геополитичку самосвојност. Примат Америке није озбиљно довођен у питање. Поготову не на либералном крилу европског политичког спектра. ЕУ остаје само филијала САД, и то филијала другоразредног значаја.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Ako bi isključili nacionalne interese, mogli bi konstatovati da je ovde svaki komentar suvišan. Iako nema reči o izazovima i pretnjama nacionalnim interesima, rečeno upućuje na dovoljno indikatora za ozbiljno promišljanje o rotaciji „točka istorije“ sa svim pripremama za usklađivanje vrednosnog sistema sa „nekim novim“ i/ili sa onim kojeg smo davno zaboravili. Lično smatram da nam je „voz“ izmakao kontroli.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *