Свети Мартин против (не)победиве Ангеле

За „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић

Кандидујући Мартина Шулца за канцелара немачке социјалдемократе би могле да некад моћну странку извуку из дубоке кризе и летаргије и да јој чак отворе шансе за освајање власти на следећим изборима за Бундестаг

У великој рокади Социјалдемократска партија добила је наједном, у „пакету“, и у једној личности новог партијског лидера и кандидата за канцелара (Мартин Шулц), новог шефа дипломатије (доскорашњи, и још коју недељу, председник странке Зигмар Габријел) и новог шефа државе (од 12. фебруара Франк Валтер Штајнмајер, дугогодишњи шеф дипломатије).

Била је то неочекивана, у суштини, за њега самог губитничка, одлука Зигмара Габријела, која се, на пардоксалан начин, претворила у политичко мајсторство: жртвујући се за њено добро, Габријел је ослободио, готово еруптивно, спутану енергију Социјалдемократске партије (СПД) и улио апатичној страначкој војсци нову наду.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању