Славомир Гвозденовић: Румунија стрепи од украјинског сценарија

Каква је ситуација на улицама градова Румуније, ко је инспиратор немира, те да ли политички рат може да прерасте у грађански

Разговарала Наташа Јовановић

На стотине хиљада демонстраната, у знак протеста због доношења спорне уредбе којом се мења процедура кривичног гоњења политичара оптужених за корупцију, протекле недеље преплавили су градове Румуније. После недељу дана протеста изгледа да је притисак на Владу Румуније бар мало спласнуо. Уставни суд Румуније није нашао ниједну примедбу на поменути указ на чему су инсистирали демонстранти и председник, а најављено је и да ће доћи до широких консултација провладиних, невладиних и осталих институција како би се нашло прихватљиво решење. Истог дана Влада Румуније у Парламенту добила је подршку већине сенатора и посланика.
[restrict] Подсетимо да су захтеви демонстраната прерасли идеју борбе против корупције. Упоредо са новим захтевима, у јавни простор ушле су приче, а затим и опипљиви докази да инспиратори немира долазе из редова западног НВ сектора, те да је посреди не борба против корупције већ борба против очувања националних интереса за шта се у свом програму залаже владајућа Социјалдемократска странка. О томе каква је ситуација на улицама градова Румуније, ко стоји иза ових немира, те да ли је на помолу реприза украјинског сценарија разговарамо са Славомиром Гвозденовићем, песником, књижевником, дугогодишњим послаником у румунском Парламенту, те човеком који је 27 година на челу српске дијаспоре у овој земљи.
„Тренутно је спласнуо притисак какав је био претходних дана када је неколико стотина хиљада грађана широм Румуније изашло на улице. Међутим, да би схватили о каквој жестини је реч која је ових дана могла да се осети на улицама и у Парламенту Румуније, подсетићу вас на 5. октобар и додати да су размере беса овде и у овом тренутку веће и разорније. Незадовољство због владиног декрета прерасло је у хистерију, тако да у организованим јавним ’грађанским часовима’ мало ко помиње повод окупљања. Захтеви су из дана у дан постајали већи, и није искључено да ће оставка Владе и надаље бити тражена. Ово је заиста деликатан тренутак за нову румунску демократију. Румунско друштво је дубоко подељено. Илустративна је изјава старијег суграђанина који је демонстрирао испред председничке палате, као знак подршке Влади, незадовољан ставом председника Јоханеса. Он је рекао: ’За Божић моја супруга и ја чекамо унуке са Трга Викторије да дођу на заједнички ручак.’ Плашим се да ће много воде протећи док се страсти не стишају“, каже у разговору за „Печат“ Славомир Гвозденовић.

У којој мери владајућа странка сноси одговорност за настале нереде? Да ли је кандидовањем спорног акта она пропустила могућност да се грађанима представи као политичка снага спремна на обрачун са коруцијом?
Влада Румуније легално је изабрана на децембарским изборима на којима је освојила 50 одсто гласова и не мислим да њена кривица лежи у кандидовању прописа, који уосталом нису ствар њеног избора већ жеља да се правни акти ускладе са прописима ЕУ. Замерам јој мањак умешности у комуницирању са народом. То изражено муцање, неартикулисана и нејасна саопштења и саплитања допринела су да сумња и незадовољство порасту до неслућених размера. Проблем настао око на брзину донете спорне законске норме која је повучена није решен до краја јер ће морати да се нађе на радном столу Парламента Румуније након ширих консултација са свим институцијама и НВО. А најављено је да би у решавање насталог проблема могао да се укључи и представник ЕК. Влада све то мора да објасни грађанима. С друге стране, многи јој замерају дефанзивни став и сматрају да је она на неистине, подметања и увреде, како би сачувала свој кредибилитет, требало оштрије да реагује. Ова влада је добила изборе на обећању да ће донети више од стотину уредби, закона или нормативних аката којима ће побољшати значајно живот Румуна. Нажалост, сада је све то стало, што је додатни предмет примедаба, а нико не поставља питање колику одговорност свако од нас сноси за то. Кривица је дакле негде на средини.

Да ли би предизборна обећања Социјалдемократа о прекиду сарадње са ММФ-ом, те забрани продаје ресурса и земље странцима могла да послуже као објашњење за стварање предреволуционарне атмосфере?
Далеко од тога да ово није борба против корупције и далеко од тога да није борба за очување националних интереса. Међутим, изнад свега сматрам да је ово и немилосрдна борба за власт. Румунски политички аналитичари дубоко су подељени у оцени разлога насталих немира. Многи од њих поставили су питање да ли је било неопходно пренаглити са уредбама, пожурити, а не учинити најпре конкретне потезе за побољшање финансијске ситуације како би људи у џепу осетили бољитак. Онда би, разуме се, могла да уследи и шира расправа која би довела до заједничког решења које Влада сада нуди. С друге стране, није мало оних који тврде да је једини грех владајуће странке тај што је јасно изразила неслагање са неким поступцима које намеће ЕУ, и тако себе декларисала као патриотску власт која никако не одговара страним интересима. Свих ових дана у Румунији се стрепело од украјинског сценарија. На срећу, он је данас даљи него јуче или прекјуче.
На чијој год страни била истина једно је сигурно. Улога невладиног сектора у најновијим дешавањима је велика. Овде постоји неколико ешалона невладиног активизма. Једна од тих организација претворена је у политичку странку и данас она у Парламенту Румуније диже највећу галаму. Друге се финансирају страним новцем пристиглим са Запада или од Сороша и врло активно учествују у креирању политичких догађаја ове врсте. Они заправо преузимају улогу грађана Румуније који треба сами да одлучују о својој земљи, кретању у друштву, слободи и демократији, поштујући европске стандарде, али и интересе народа. Некада сам говорио да ми Срби највише поштујемо америчку демократију и слободе, али оне које Американци примењују на себи, а не оне које примењују над Србима. У другој ситуацији слично се догађа у Букурешту и широм Румуније, јер су се амбасаде „активно“ мешале у политички живот.

Каква је улога антикорупцијске агенције ДНА у организацији протеста. О њој, као испостави ЦИА, кружиле су чудесне приче…
Основали су је Румуни вероватно на инострани подстицај и многи данас сматрају да је она постала политички инквизитор, архивар и састављач толико политичких досијеа да их је као на фабричкој траци штанцовала, намештајући бројне политичке процесе. Сумња се да они имају и материјал који сведочи против председника Румуније и челника владајуће странке и да ту лежи објашњење њихових потеза и изостанка очекиваних реакција не текуће догађаје. Ово је класичан пример како изгледа када правна институција задире у политичко тело земље. Истина, у тој машини за млевење политичких противника страдали су људи из редова социјалдемократа и из редова опозиције. На срећу данас је Уставни суд Румуније својим одлукама умногоме допринео смиривању страсти и то је добар знак за немирну и нестабилну Румунију ових дана.

Слика са протеста на којој се види председник једне велике међународне банке, иначе пријатељ председника Румуније, како са осмехом и видно расположен даје подршку демонстрантима, навела је многе да посумњају да се иза незадовољства грађана Румуније крије Сорошев лик.
Нису у питању само сумње на Сороша које су оправдане и које је владајућа Социјалдемократска странка јавно изнела током предизборне кампање. Слика која је обишла свет говори много. Овде су се у унутарполитичке ствари умешале и међународне корпорације које у разним градовима запошљавају десетине хиљада грађана. Постоје докази да су запослени у таквим и сличним корпорацијама добијали слободне дане, чак и стимулансе, како би могли да присуствују протестима. Све ово је допринело да конфузија која је настала у друштву поприми веће размере, а уз њу се јавио и страх да политички грађански рат прерасте у нешто много горе.
Такође, индикативно је да је у прошлу суботу у Букурешт допутовала већа група Бугара из Софије како би се наводно солидарисала са демонстрантима у борби против корупције.

Каква је улога председника Румуније у читавом овом замешатељству. Како објашњавате чињеницу да је он врло експлицитно подржао демонстранте?
У Парламенту Румуније председник је показао нешто с чиме је тешко да се разуман човек помири. Уместо помирљивог тона, он је обраћајући се владајућој већини рекао: „Ви сте добили изборе, али сте изгубили у миру. То је ваш малер.“ Дакле, оно што се десило на улици десило се и у Парламенту Румуније. Опозиција и они који су протествовали против Владе нису више задовољни чином повлачења спорног указа нити могућношћу да оставку поднесе министар правосуђа који се нашао у безизлазној ситуацији сличној у којој се нашао и премијер. Демонстранти сада желе да сруше власт, и занимљиво, највећу подршку добијају од председника. Овде не би требало занемарити ни чињеницу да је његова Либерално-национална странка катастрофално изгубила на изборима11. децембра прошле године и да је остало мање од две године до нових председничких избора у Румунији, те да Клаус Јоханис користи запаљиву реторику како би себи обезбедио већу подршку.

Сматрате ли да је Влада позивајући грађане да остану мирни дала адекватан одговор, или је можда могла да наступи агресивније бар у мери у којој би понудила објашњење за своје пропусте?
Ови протести су поделили румунско друштво – на једној страни су деца и очеви, а на другој очеви и дедови. Владајућа странка је свих ових дана позивала, и даље позива своје присталице да се суздрже од одговора и не излазе на улице, како би се спречила могућност већих сукоба. То јесте мудра одлука, али опет грађани који су подржали на изборима ову странку очекују и конкретнији одговор на „вређања и неистине“ који долазе од стране не само демонстраната већ и председника државе. Присталице социјалдемократа су неколико дана испред председничке палате тражиле оставку председника, оптужујући га за издају. Демонстрантима против Владе Румуније нико није оспорио легитимно право да протестују и изразе своје незадовољство, али има и много примедаба. Највећи револт изазвала је отужна слика демонстраната који на улице излазе са малолетном децом и децом у колицима. Ова употреба деце у сврхе, како кажу, „јавног грађанског часа“, апсолутно је неприхватљива. Деци је место у породици и школи, у парковима и на игралиштима, а не на улици. И то би требало јасно да каже неко из Владе. С друге стране, изостао је и коментар да протесте подржава тврда либерална опција која је обећавала радикализацију политичког сукоба, а која је позната по јавним перформансима и наглашеном инсистирању на урушавању традиционалних вредности. Један од слогана против власти је: Социјалдемократи – црвена чума. А социјалдемократи у Парламенту имају највише младих људи. Средства се не бирају.
Да ли се поводом свега огласила Румунска православна црква?
РПЦ позива на мирно решење проблема, и упркос томе што она није званично заузела ниједан став, поједини свештеници пружају подршку демонстрантима и с једне и с друге стране. Ипак, разумно би било да када се председник у Парламенту обраћао грађанима, поред њега буду присутни и представници РПЦ и других верских заједнице, Владе, као и дипломате. Но нико од поменутих није био позван. Обраћање председника било је кратко, и у најмању руку неумесно.

Како се српска мањина у Румунији односи према овој ситуацији?
Мањине су увек ходале по жици. За ових 27 година, као и у време старог режима, била је то вештина коју смо морали да савладамо. И када се чинило да смо то научили боље него неке политичке странке, наша мањина, једна од 18 у Румунији, сада се и сама нашла у процепу, једном ногом према једнима, другом према другима. Није лако све то издржати и сачувати и достојанство и образ и у свему одбранити своје интересе. Савез Срба, као кровна српска организација у Румунији није се званично изјашњавала као ни остале националне мањине. Ми морамо остати мирни, гледати своја посла и бринути о српској националној мањини.
Занимљиво да је у околностима када протести заглушују сваку другу вест, Касациони суд донео одлуку након више од 20 година суђења, којом СПЦ губи једну од највреднијих зграда у Темишвару, Макрин дом. Бојимо се овде у Темишвару да то није случајност, али смо решени да своју цркву подржимо у њеним праведним настојањима и наредних дана када очекујемо да се она обрати јавности, а можда и међународним факторима.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *