РАЗОРНА СЛИКА САВРЕМЕНЕ ТУРСКЕ

Пише Милан Р. Симић

Читаоцу је остављена за памћење прича о увек изазовном сусрету Истока и Запада, слово о Истанбулу као граду прича, граду сећања и жеља, граду смрти и неба; прича о токовима историје и традиције савремене подељене Турске

Писац осећа свим својим бићем да у свом књижевном пртљагу нема причу нимало налик причи коју је спреман да напише. Пре писања писац („Откако зна за себе писање га је ледило“) одлучује: нема удаљавања већ само приближавање стварном („Знате ли, ефенди Самлер, да у овој земљи сви ваљани људи пре или касније заврше у затвору?“)! И, наравно, на крају приче, Писац – књижевни лик, пишчеву столицу препушта Еугену Шуљгину. Тада је писац Самуел Самлер виђен последњи пут. Губи му се сваки траг, не и његовој победничкој причи на конкурсу за Најбољу приповетку Истанбула…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *