Путин и Толстој у Будимпешти

Сарадња Мађарске и Русије наставља да се развија упркос санкцијама Запада

За „Печат“ из Темишвара Властимир Вујић

Долазак председника Русије у Мађарску 2. фебруара прва је званична посета Владимира Путина некој чланици Европске уније од јула прошле године (када је боравио у Словенији). Основна тема овог Путиновог сусрета с Виктором Орбаном (седмог откако је конзервативни мађарски премијер поново дошао на власт 2010. године) била је – економска сарадња две земље. Она се, и поред санкција, и даље развија, али у тешким међународним околностима, јер је, по речима Виктора Орбана, „у западној половини Европе антируска политика постала мода“. Ембарго према Русији Мађарској је за три године нанео штету од 6,5 милијарди долара.
[restrict]

ЕВРОПСКЕ ИЛУЗИЈЕ „Брисел што пре треба да успостави потпуно нов и квалитетан однос с Москвом, јер је европска изолација Русије не само несврсисходна већ и опасна! Они који сматрају да ће европска привреда бити конкурентна без сарадње са Русијом, и ко мисли да је у Европи могуће обезбедити енергетску сигурност без енергената из Русије – гаји илузије“, подвукао је мађарски премијер, додајући да, ако се уклони амерички притисак на европске земље што се тиче санкција, а за то постоје добре шансе, охрабриће се сви који су говорили о потреби преиспитивања санкција РФ, што ће бити основа за почетак расправе о њиховом ублажавању или укидању већ на мартовском самиту ЕУ.

ЕНЕРГЕТСКА САРАДЊА Најважнија тачка дневног реда сусрета двојице државника била је ипак – изградња реактора пет и шест нуклеарне електране „Пакш 2“, чије проширење треба да уради руска компанија „Росатом“. Путин је овом приликом предложио анекс Споразума о коришћењу кредитних средстава, тако да Москва (позајмицом Будимпешти) финансира свих 100 одсто трошкова, а не 80 посто. О овој допуни Будимпешта је обавестила Брисел, и ако одговор буде позитиван, он ће се уградити у Споразум, а с градњом НЕ „Пакш 2“ кренуће се у првом кварталу 2018. године.
И у гасном и нафтном сектору постоје добре перспективе за повећање сарадње између Мађарске и Русије (Москва Будимпешти испоручује 80 одсто нафте и 75 одсто потребног гаса). Мађарска, иначе, половину руског гаса (за своје потребе) у овом тренутку добија преко Украјине, а другу половину из гасовода „Северни ток 1“, преко аустријског транзитног система. Путин је Орбану обећао сигурно снабдевање Мађарске гасом до 2021. године (лане је склопљен и уговор са компанијом „Газпром“), а након изградње „Северног тока 2“ и прикључак из Словачке.
Иначе, као знак добре воље, Орбанова влада је неколико дана пре Путинове посете донела одлуку о реконструкцији четири руска православна храма у Мађарској (и за то издвојила 2,5 милијарди форинти), обезбедила 200 стипендија за студенте из РФ на катедрама за мађарски језик и књижевност и одлучила да један јавни простор у елитном језгру Будимпеште (Липотварошу) назове – Тргом Лава Толстоја.

Хеликоптери
Иако је захлађење односа РФ и Запада, као и Унијине санкције, знатно сузило маневарски простор, Орбан и Путин максимално су искористили једну област којој ембарго из 2014–2015. године није онемогућио сарадњу. То је – ремонт и одржавање војне технике која је у мађарским оружаним снагама (до дана-данашњег) совјетско-руског порекла.
Министарство одбране Мађарске прошле године у јулу склопило је уговор са руском фирмом ОЕМ за ремонт четири транспортна хеликоптера типа Ми-17 (упркос чињеници што се један такав посао могао обавити и у некој од ЕУ држава које су чланице НАТО). Хеликоптери су почетком септембра превезени у погоне фирме „Хеликоптери Русије“ у Новосибирску, а након завршеног ремонта (крајем маја ове године) биће враћени у оперативну базу у Солноку.
Након њих, на генерални ремонт из Мађарске у Новосибирск крећу још три транспортна хеликоптера Ми-17, али и пет ратних хеликоптера совјетске производње Ми-24.
Упркос (исте те године) жестоком притиску администрације донедавног председника САД Барака Обаме, да Будимпешта формира нови национални потенцијал војних летилица из западних извора, премијер Виктор Орбан направио је (смишљени) заокрет. Пролонгирао је одлуку о куповини америчких хеликоптера за пет година. У међувремену, расписао је тендер за набавку „7 + 3“ сетова радио-навигационих уређаја за постојеће хеликоптере Ми-8 и Ми-17. То указује да до обнављања хеликоптерског фонда сигурно неће доћи у наредне две године. А није тајна ни да је премијер Мађарске највећи заговорник куповине управо нових руских, а не америчких хеликоптера (о којима је, између осталог с Владимиром Путином 2. фебруара причао „у четири ока“). Али нове наруџбине забрањене су санкцијама EУ. За сада.
[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *