Почетна / Интервју / проф. др Бошко Бојовић – Србија је несрећна капија Балкана (први део)

проф. др Бошко Бојовић – Србија је несрећна капија Балкана (први део)

Разговарала Биљана Живковић 

Када као народ немате самопоштовања, ви сте у ситуацији самозатирања. Темељ самопоштовања је поштовање сопствених предака и жртава

Тешко је набројати све из богатог научног опуса др Бошка Бојовића, професора на Сорбони, чији су степен и области научног интересовања задивљујући. Професор Бојовић је социолог религије, специјалиста за средњовековну историју, филолог, балканолог, оснивач Катедре за историју и друштво Југоисточне Европе на Сорбони… Његова ерудитска личност обогаћена је изузетно вредном особином, а то је духовност. Привилегија одабраних, у њу је закорачио уз Аву Јустина Поповића. Скоро да не постоји проблем у савременим друштвеним, политичким, социјалним токовима који није био сфера научног интересовања др Бојовића. Наш саговорник говори о СПЦ, приликама у Европи, о вишегодишњој агонији српског народа и о личности Александра Симовића, српског родољуба, Солунца, индустријалца и задужбинара, којег су комунисти мучки стрељали.
Проф. др Бојовић казује на почетку о свом професионалном животу и разликама у високом образовању у Француској и Србији.
„Звање редовног професора на Француском универзитету се бира на нивоу целе Француске, постоји државни Савет универзитета који бира редовне професоре и доценте. Тако се добија звање, а радно место се стиче конкурсом. Према Националном савету француских универзитета стекао сам квалификацију или звање редовног професора славистике, такође редовног професора за средњи век, као и доцента за нови век и савремену историју. Уз то, оснивач сам Катедре за историју и друштво Југоисточне Европе. Мој наследник треба да буде докторанд из Колумбије, млади колега који завршава докторат о српским и југословенским елитама. Колико сам упознат, то је прва студија тог обима о поменутим елитама у другој половини 20. века.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Наставак у следећем броју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *