Почетна / Документи / ОДУМИРАЊЕ ЛЕВИЦЕ И ДЕСНИЦЕ

ОДУМИРАЊЕ ЛЕВИЦЕ И ДЕСНИЦЕ

Пише Милован Данојлић

Ко у Слободном Свету, коме и сами припадамо, данас разликује програме левице од програма деснице? Исход свих тих сукоба, речима и ватреним оружјем, са густом мрежом логора од Дахауа до Колиме, свео се на пустош, гађење и умор

Шта је остало од великих идеја и превратничких покрета којима је просвећена елита, у последњих стотинак година, загревала и усмеравала људски род? Шта се десило са бољшевизмом, фашизмом, национал-социјализмом, са маоизмом, титоизмом, са баштином Пола Пота, са неолиберализмом, мондијализмом и новим светским поретком? Остао је, од свега, голи живот са мртвим теретом заблуда и самообмана, и улудо протраћено време, без обзира на којој се страни ко ангажовао. Полетну представу обнове наде приредише нам студенти у мају и јуну 1968, да потом тихо, један по један, легну на руду непоправљивог овоземаљског реда ствари. Шта је остало од наших слободоумних марксиста и њихових спорова са владајућим присталицама Марксовог учења? Шта од секретара идеолошких комисија, апостола самоуправљања и несврставања? Ко се још сећа њихових пленума и наших протеста и петиција, комсомолаца, скојеваца и чикашких момака и њихових генијалних формула за улазак у комунистички, односно, капиталистички рај? Ко у Слободном Свету, коме и сами припадамо, данас разликује програме левице од програма деснице?

Исход свих тих сукоба, речима и ватреним оружјем, са густом мрежом логора од Дахауа до Колиме, свео се на пустош, гађење и умор. Идеје су се истрошиле и офуцале, удавиле се у крви својих заговорника и противника. Либерални капитализам опијен поразом социолистичког експеримента, убрзо је и сам пао у агонију; саморегулишућа моћ тржишне привреде окончала се 2008. крахом финансијског поретка и интервенцијом државе зарад спасавања банака. Десним партијама је избијен из руку најјачи аргумент: ефикасност слободног предузетништва. У ту предност омраженог капитализма и левица је почела озбиљно веровати. Повеља њених обећања данас личи на умољчану подеротину. Грлати шездесетосмаши се, почев од деведесетих, укључише у империјалистичке ратне походе, званични социјалисти се помирише са друштвеном неправдом  као са неизбежним злом, комунисти су се завукли у мишје рупе, чак су и троцкисти замукли.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *