Почетна / Интервју / Наталија Нарочницка: ЗАПАДНЕ САНКЦИЈЕ СУ ДАР БОЖЈИ (1. део)

Наталија Нарочницка: ЗАПАДНЕ САНКЦИЈЕ СУ ДАР БОЖЈИ (1. део)

Разговарао ФИЛИП РОДИЋ 

Са утицајном руском историчарком Наталијом Нарочницком разговарали смо о победи Доналда Трампа на председничким изборима у САД и његовом утицају на промене у Европи и свету, либералном духу Запада, санкцијама против Русије…

Наталија Нарочницка, директорка Европског института за демократију и сарадњу са седиштем у Паризу, некадашња посланица Думе и аутор низа значајних књига и историографских студија, међу којима су „Русија и Руси у светској историји“ и „За шта смо и с ким ратовали“, на почетку разговора за „Печат“ каже да никада није веровала у могућност светског рата између Русије и САД. „Знате зашто, они тврде да су једини који владају светом и потребна им је двестопостотна победа, а са Русијом за то нема шансе и то се неће десити. Ми смо непобедиви“, каже она.

Како видите потенцијал новоизабраног председника САД Доналда Трампа? Због чега мислите да је његов избор изазвао потрес без преседана и у САД и у свету?

Није чудо што је сва западна елита посвећена постмодернистичким, либералским, интервенционистичким, троцкистичким идејама шокирана и хистерична због њега. Сигурно је да он представља озбиљан изазов за либералну елиту бранећи интересе америчких произвођача. Производња америчке индустрије је оно што ју је начинило великом, а сада ништа више не производи. Он је експлицитно рекао да ће бранити америчке произвођаче, раднике и индустријску елиту, да би Америка постала просперитетна земља. Трамп жели да Америка буде велика захваљујући својој способности да производи и ствара конкретна материјална добра, а не на основу финансијских шпекулација, што само доприноси несрећи широм света. На почетку ере капитализма нешто се стварало, производило, сада је само реч о новцу. Све је покер. Трампов дискурс сада шокира елиту која је запосела све медије у САД. Чак и данас, после његове инаугурације и уласка у Белу кућу, медији попут „Си-Ен-Ена“ отворено траже његове слабе тачке или грешке како би га напали. Дакле, та опозиција, супротстављање Трампу се наставља.

Трамп би могао да промени концепт међународних односа и зато је шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер рекао да је Трамповим избором модерна ера окончана. Претходне деценије су, што се Запада тиче, биле обележене високоидеологизованим концептом ширења либералних вредности. То је као што је некада суштина совјетске спољне политике била наметање „мира и социјализма“. Ми нисмо бранили излаз на море или границе, него смо ширили социјализам свуда. Бриселска елита, лондонска елита, финансијска елита, данас толико удаљена од производње, стварања, било чега конкретног исто тако прича само о неком „миру и демократији“, а нигде ни једног, ни другог.

Елита је сада узнемирена, посебно у Европи јер су били толико потчињени Америци да су с радошћу прихватали њихово вођство. Били су већи католици од папе. А сада се папа, односно САД мењају и те промене оправдавају реалистичном реториком као што је Трамп најавио у свом инаугурационом говору рекавши да ће тражити добру вољу и пријатељство са свим државама света. Европској либералној елити је шокантно што Вашингтон може да води политику да свака држава има право да на прво место стави своје националне интересе. То је потпуни раскид са њиховом либералном, троцкистичком визијом света коју је Запад пропагирао две деценије. Тај концепт је значио да су само демократске државе по клишеу Запада легитимне и да једино тај Запад, као упориште напретка, треба да одлучује да ли је ова или она влада „демократска“, односно да ли одговара њиховим циљевима. По том основу дали су себи за право да свргавају владе зарад демократије, људских права итд. Трамп је јасно, макар у говору, рекао да напушта ту линију, мада не знамо шта ће од тога испасти, и то, наравно, шокира елиту која је потпуно без идеја. Јасно је да су садашњи лидери попут Меркелове, Оланда пропали и да је потребно да се појави нешто ново.

На шта мислите када кажете „нешто ново“?

Да се створе неке стварне идеје и да се поново говори о националним интересима, економским интересима. Живети данас много је узбудљивије него раније, епоха је много интензивнија. Западна друштва очито нису онолико трула као што смо мислили. Систем је труо јер је заснован на лицемерју. Ово данас превазилази све што смо до сада видели, чак и оно током совјетско-америчког хладноратовског сукобљавања. Лажи о демократији и људским правима доводиле су до уништавања читавих држава. Либија, Египат, то је катастрофа за те људе. С разлогом је Путин говорећи у УН упитао: „Да ли сте свесни шта сте учинили?“ Они су срушили све окове и пустили на светлост дана силе мрака, које су раније биле добро контролисане ауторитарним режимима. Не може се демократија уводити у земљама где се реч главе куће поштује више од закона. Реч оца долази од Бога, а законе су написали људи. Тако функционише патријархално исламско друштво. Њихова модернизација, као на пример у Египту, била је, сада видимо, веома површна. А Американци ништа не схватају у вези са Оријентом. Они га не разумеју и опијени су својим либералним идејама, док их остале земље слепо прате. При томе, прва жртва онога што су учинили на Блиском истоку, поред грађана чије су државе уништили, јесте Европа. Американци су у сваком смислу много мање угрожени.

Верујете ли у Трампова обећања да ће поправити односе са Русијом?

Што се тиче односа са Русијом, била бих опрезни оптимиста. Опрезна јер смо у прошлости научили да не треба одмах да пригрлимо некога, као у време Горбачова, када је читава Русија била опијена неким „новим начином размишљања“, док је читав свет још размишљао на стари начин – „узећемо вам све само за осмех или тапшање по рамену“. Оптимиста јер се односи у светској политици крећу као синусна линија, а сада мислим да је већ дотакнуто дно. Трампов избор је импулс и за САД, јер су се изоловали на Блиском истоку, на пример, а да би се играла велика улога, мора се ући у арену, доприносити нечему. Трамп је на конференцији за новинаре са Терезом Меј поновио да је добро ако се Русија бори против Исламске државе, а када је речено да би санкције требало да буду настављене све док Споразум из Минска не буде спроведен, Трамп је рекао да је прерано да се говори о томе, али да, као што је раније изјавио, жели одличне односе са свим државама, укључујући и Русију. И ако не буде ништа више од тога, и то је већ добро. Напредак је и да само имамо прекид милитаристичке реторике и охладимо главе на обе стране. Као што сам већ рекла, дотакли смо дно, и сада ништа не може да буде још горе, сем да нам се догоди рат, што мислим да је немогуће.

Западне демократије увеле су санкције Русији мислећи да ће на тај начин казнити и сломити земљу. Како време пролази стиче се утисак да су санкције у ствари дар за руску привреду и њен развој. Да ли је то тачно?

Овај идеолошки и геополитички, чак и војни притисак на Русију, који нема преседана, само ју је консолидовао. Пре десет година нисмо имали овакав консензус као данас. Санкције су у многим аспектима божји дар. Пољопривреда се, на пример, развија до сада невиђеном брзином. Већ извозимо пилетину у Кину. Сећам се у својој младости да ако бисте дошли до смрзнуте мађарске пилетине, био би празник. Сада то извозимо. Банкарски систем је највише пропатио због санкција, јер је био везан за Запад. Добијали су новац од Запада за четири посто, а руским грађанима и фирмама су га продавали за 15 одсто. Тако су цветали. Томе је сада крај. У другим аспектима нема никакве катастрофе. Апсолутно. Ако уђете у неки супермаркет, видећете све могуће производе. Сви смо се смејали када је Обама рекао да је наша привреда уништена.

Упркос свој пропаганди и демонизацији и Русије и Путина велики део западне јавности гаји највеће симпатије и према једном и према другом. Како објашњавате тај феномен?

Демонизација Русије није започела с украјинском кризом, него када је Русија показала да ће бранити традиционалне, хришћанске вредности. Тада је Русију осудила либерална постмодерна елита и кампања демонизације Русије је почела у медијима. Украјинска криза им је само изговор, политичко покриће. Ми смо шизматици од главног тока, али конзервативци у Европи то веома воле. Доста времена проводим на Западу и имам бројне контакте тамо, дошла сам до закључка да је конзервативни део друштва много ближи Русији од либералног. Разочарани су у Брисел, не сматрају Европску унију највишим цивилизацијским достигнућем и нечим што ће бранити њихове интересе. За њих је Владимир Путин једини који се усуђује да каже да зна историју и поштује је, да поштује национална осећања и да их отворено брани. Он је храбри вођа који иде против главног тока. Левичарски дух либералне елите и реторика људских права то не могу да поднесу.

У Холандији сам, на пример, срела врло репрезентативан британски пар. Људи у четрдесетим годинама, ни стари, ни млади, образовани, који су гласали за брегзит. Говорили су о разлозима где су имигранти били тек у другом плану. Имали су много ширу слику. ЕУ није оно што су људи очекивали на почетку. Тај сан и очекивања немају везе са Европом која је произвела све ово са чиме се суочавамо. Немају везе са блоком који је у потпуној парализи. Европа нису само лепе зграде и уметност, него и идеје. Данас нема никаквих идеја, зауставили су производњу идеја. Сиромашне су им мисли. Они на Западу који воле Русију и Путина воле их због тога што штите хришћанске, традиционалне идеје. Али немојмо имати илузија ни да је Русија безгрешна.

Како објашњавате чињеницу да је дошло време да на Западу мир и партнерство заговарају десничари, док су левичари, некадашњи пацифисти, главне присталице војног интервенционизма?

Анализирала сам еволуцију идеја. Лева идеја, марксизам се развио на чисто материјалистичком аспекту живота. У кратком периоду после револуције у Русији смо се вратили конзервативизму. Левичарски дух се, када му је оштрица отупела, вратио Западу. Ту је утицао на умове и развијао се у облику вредносног нихилизма. Њихов егалитаризам није био материјалан него вредносни. Без разлике између греха и врлине, лепоте и ружноће, какофоније и мелодије. Браниоци слободе, просветитељства би се превртали у гробу када би погледали шта је данас критеријум слободе. Ради се о ропству телу и гордости. Концепт слободе који је био толико важан човечанству сада је обезвређен. Ради се о граници између врлине и греха, слобода је избор између тога. Левичарски, или либерални дух на Западу је интервенционалистички као што су то биле и троцкистичке идеје о перманентној револуцији, само што сада уместо револуције имамо идеју о перманентној демократизацији, свргавању влада. Као у комунистичко време, другачије идеје се не могу изражавати. Одмах сте маргинализовани. Тако је посебно у Немачкој. Када кажете да сте за породичне вредности, одмах сте проглашени за нацисту. У Француској је мало боље, али знате како је Марин ле Пен етикетирана и демонизована. Тако је и са Трампом. Између осталог, због тога смо и имали онакве брљотине у анкетама – нико није смео да каже да је за њега, а онда су се на изборима изненадили и почели да се жале на некакву победу „неписмених“ над „интелектуалцима“. Њихова слобода је немање никаквих вредности. Када нема моралног мотора – све су то само празне речи.

Наставиће се

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *