Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Иван Ивањи
ЈУЛИЈАН
„Лагуна“, Београд, 2016

Историјски роман Јулијан, поред романа Константин и Диоклецијан, спада у опус магнум Ивана Ивањија јер веродостојно и уверљиво оживљава време и околности у којима се у Римском царству ширила и устоличила нова религија Христових следбеника. Последњи роман из Ивањијеве трилогије о римским царевима потеклим са наших простора, Јулијан је прича о надареном и образованом владару који је последњи покушао немогуће: да у Римско царство врати многобожачку религију предака, због чега је био анатемисан и прозван Апостата (отпадник).

Влада Станковић
ПУТОВАЊА КРОЗ ВИЗАНТИЈУ
„Службени гласник“, Београд, 2016

Богатство и разнородност византијске историје и културе већ столећима привлаче пажњу радозналаца, подједнако учењака, најчешће хеленофона и хеленофила, али и широког круга лаика чак и у крајевима наше (све мање) планете који са Византијским царством, хришћанском империјом са престоницом у Цариграду, нису имали готово никаквих додира. Тим је веће и садржајније интересовање за различите аспекте византијске цивилизације међу народима и културама који су припадали њеном сјајном кругу у давно минулим временима.

Момчило Спремић
СРБИЈА И ВЕНЕЦИЈА (VI–XVI ВЕК)
„Службени гласник“, Београд, 2016

Дело академика Спремића представља синтезу односа српске средњовековне државе са Млетачком републиком у средњем веку, која је првенац у нашој историографији. Политички спорови и сарадња, монетарни рат, интензивни трговачки односи, Млечани у Србији – Срби у Венецији, значај Венеције за српску културу, теме су које академик Спремић разлаже у овој књизи. Написана на основу архивске грађе, коју је аутор пронашао у Млетачком и Дубровачком архиву током претходних безмало пола века истраживања, и обимне литературе и објављених извора (више од пет стотина библиографских јединица), ова књига је дело трајне вредности које ће бити основ за сва даља проучавања српске средњовековне државе и њеног места и значаја у историји тога времена.

СРПСКИ КАЛЕНДАР ЗА ПРОСТУ 2017. ГОДИНУ
„Самоуправа Срба у Мађарској“, Будимпешта, 2016

Црквени календар за просту 2017. годину значајан је као веза Срба у ближој околини у Мађарској и поштовање наше традиције кроз векове, а омогућен је финансијском помоћи Министарства културе и информисања Србије и Фонда Министарства за људске ресурсе Мађарске. Уредник је Борис Бекић.

Вук Караџић каже да је „Календар књига која народу највише ползе може учинити… што се целе године порукама непрестано премеће“. У Календару се налазе значајна поглавља где се види да је „пре 800 година Србија постала краљевина“ и читава поворка Немањића, па Рашко како одлази у руски манастир Ватопед. Сусрећемо се и с „Обнављањем верског и националног јединства Срба“, па депортацијом 1950. о којој се мало писало, а и мало се зна о томе. Сусрећемо се с Урошем Предићем и Косовком Девојком, Исидором Секулић, Петром Кочићем и Милутином Бојићем. Ту су и неизбежни Апис и Мајски преврат. Милош Црњански и његов Чонград. Помиње се „Прослава Видовдана у Будимпешти и Сент Андреји“ и говори о „Месецу српске културе у Мађарској“ и прослави постојања српске школе у Ловри. Значајни наши глумци су ту, а више нису међу нама, па срећемо Драгана Николића, Велимира Бату Живојиновића, Милорада Мандића Манду јер је „Кафана код бесмртних“ увек отворена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *