ЕУ ОБМАНЕ И ЛАЖИ

Словеначка унутрашњополитичка трвења изродила су се у баук о новој „јадранској рути“; последично, словеначки премијер је грубо обмануо највише представнике свих осталих европских земаља

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Словеначки премијер Миро Церар је током последњег састанка врха ЕУ на Малти присутне колеге пресекао вешћу о новој великој опасности. Он је лидере Уније упозорио на нову избегличку трасу, тачније, да многобројне избеглице крећу ка Словенији и даље, ка пожељним европским дестинацијама – преко Хрватске, односно Истре. Нова рута је брзопотезно названа „јадранском“, и затекла је остале председнике влада из држава ЕУ потпуно неспремне, јер о њој нису знали баш ништа. Да ни у Хрватској о новој опасној „избегличкој трансферзали“ од Отрантских врата преко међународних вода Јадрана па све до словеначке Истре немају појма, порекао је из истих стопа председник хрватске владе Андреј Пленковић. Што је наметнуло питање – ко лаже, хрватска или словеначка страна?
Да све буде горе по словеначког премијера, њега је прво подржао а потом, додуше у рукавицама, демантовао његов сопствени шеф дипломатије Карел Ерјевец, а да се у Истри не дешава баш ништа екстремно нити неуобичајено, откривају и подаци појединих полицијских управа надлежних за терен који је Церар проблематизовао, а према којима полиција на подручју Копра не лоцира ни око сто миграната месечно, што је релативно мало и представља „устаљен број илегалних прелазака“ границе. Да је „случај нове јадранске руте“ напакован, коначно је признао и председник Словеније Борут Пахор који је уз деманти јавно посаветовао свог премијера да приликом таквих изјава убудуће буде – пажљивији.
[restrict]

МАНИПУЛАЦИЈА НАЈЕЗДОМ О чему се уистину ради? Словенију је последњих седмица потресала бурна расправа око владиног предлога новог закона о странцима којим се драконски уређује питање избеглица, тачније, истим се онемогућава да ступе на словеначко тло. Закон је оцењен чак ригорознијим од решења које је својевремено усвојила Мађарска, а због чега се тада Европа дигла на ноге (истина, безуспешно). Церара су, попут Виктора Орбана ономад, како Брисел, тако и Савет Европе, уочи усвајања закона доста оштро упозорили да би Словенија тиме погазила не само међународне конвенције које је дужна да поштује већ и обавезе које има према осталим партнерима из ЕУ.
Узалуд. Закон је аминован упркос противљењу дела јавности, а последње изјаве словеначког премијера представљају типичан пример злоупотребе избеглица како би се вештачки надувао страх од блискоисточних миграција и оправдало властито кршење прописа, што је за Церара нарочито проблематично јер је (као правник) мандат освојио захваљујући предизборном заклињању да ће се безрезервно држати закона. Уместо тога, његова влада прошле седмице усваја драстично промењен и радикализован закон о странцима који држави даје одрешене руке да чак потпуно затвори словеначке границе како не би дошло до „дестабилизације“ због избеглица или неког другог реметилачког фактора. Тако је за увођење ванредних мера сада довољна проста већина у парламенту, плус што је војска још прошле године добила и полицијска овлашћења, што су критичари оценили као суноврат људских права, пораз демократских начела и устоличење полицијске државе. Уз све то, Церар је протеклу годину крунисао тако што је стотине километара сувоземне државне међе опасао са три реда бодљикаве жилет-жице, а приде је Словенија на све граничне прелазе са Хрватском (испред „ничије земље“) монтирала челичне капије, врата која се у случају потребе могу херметички затворити и тако „непожељне“ спречити да прођу. Није чудо да расте одијум либералне јавности према таквим потезима владе на чијем челу је Церарова странка СМЦ (коју су основали махом универзитетски професори и либералнији део интелектуалне елите), која сада пише законе о којима је десница могла само да сања. Све то је довело до раскола унутар странке СМЦ, па се и њен суоснивач, иначе председник парламента Милан Брглез, професор међународног права и предавач на љубљанском Факултету друштвених наука, јавно и оштро успротивио реченом закону, оценивши га противуставним. Све то је понукало премијера Церара да проблеме код куће покуша да затре „европеизацијом“ истих – манипулишући „новом мигрантском најездом“ од које стрепе широм Уније.

СРБИЈА НА НИШАНУ Резултат? Словеначка унутрашњополитичка трвења изродила су се на Малти у баук о новој „јадранској рути“; последично, словеначки премијер је грубо обмануо највише представнике свих осталих европских земаља. Није их, међутим, таквом измишљотином дезинформисао само словеначки премијер, већ на сличан начин извештава и већина словеначких медија, нарочито државних. Они су, како би скренули пажњу са словеначког кршења међународних конвенција и обавеза државе, уочи доношења спорног закона о странцима узели на нишан – Србију. Захваљујући прегнућу дописника РТВ Словенија и за ту прилику у Београд послатих посебних извештача приватних ТВ станица (А Канал, ПОП ТВ…), словеначку јавност је током јануара запљуснуо низ репортажа из Србије, чија је црвена нит да су „избеглице, које су бежале од рата и нељудских услова, сада у центру Београда завршиле у још много – нељудскијим“.
Речи је пратила слика: снимци изгладнелих, босих људи који на мразу покушавају да се огреју палећи „све што им падне шака“ у здању полусрушених складишта, уз градилиште „Београда на води“. „Смрзавају се на дебелом минусу, а само су желели да побегну од страхота рата“, описује репортерка приватне љубљанске телевизије, згрожена над судбином „стотина људи“ који су се нашли заробљени и заборављени у Србији. Приказујући небригу локалног становништва за избегличку јад и беду, извештачи из Љубљане су у правилу „заборављали“ да помену чињеницу да и за те избеглице у Србији постоји смештај, али да је њихово „камповање“ ван избегличких центара – њихова одлука, а не курс српске државне политике или немара домаћина. Занимљиво је и да у вокабулару словеначких новинара избеглице постају „економски мигранти“ чим стигну на праг Словеније, што ће рећи да тада постају персоне нон грата којима се капија може затворити пред носом, и вратити их назад, одакле су дошли.
Ништа мање индикативан је и податак да у Словенији број избеглица, којима је ове године „признат статус“, једва може да попуни један минибус, док је само прошле године одбачена молба више од хиљаду потенцијалних азиланата. Јашући на растућем незадовољству локалног становништва (које је кукама, мотикама и тракторима, те приколицама блокирало и бранило свој завичај од намера централне власти да у празним, расположивим објектима насели неколико избегличких породица и тако их социјализује у новој средини), Церарова влада је неутралисала хуманији закон о странцима, и све то упркос укорима председника Савета Европе и званичника из других ЕУ држава. Укратко, нови словеначки закон о странцима сада већ полицајцима на граници омогућава да избеглицама одбаце захтев за азил, иако је то супротно међународним прописима. Јасно да је тај закон усхићено подржала опозиција на челу са Јанезом Јаншом.

НЕХУМАНО ПЛУС НЕУСТАВНО Да се ради о неуставном закону који у нехуманом односу према избеглицама чак надмашује слична решења, попут оних које је усвојила Мађарска, упозоравали су и неки посланици у словеначком парламенту. „Тим законом смо заиста дотакли дно; озаконили сте кршење људских права и устава. И то ради коалиција која за себе каже да је социјално-либерална, а дела као нека радикална десничарска влада.Бићемо први у Европи са таквим законодавством“, критиковала је нови закон некадашња председница словеначке владе Аленка Братушек и упитала премијера Церара: „Где нестадоше етика, морал, људска прва, све о чему је толико говорио?“ Повика код куће покренула је словеначког премијера Мира Церара на очајнички чин, те је на састанку врха ЕУ на Малти шокирао колеге (дез)информацијом о новој „јадранској избегличкој рути“. Цераров покушај да прикупи политичке поене јашући на ксенофобији и распиривању страха од новог избегличког таласа, очито представља нов метод опстанка за оне европске владе које су до јуче себе називале „левим“ или „либералним“. У међународној политици се често дешава да вође држава прикривају своје праве намере и да јавно тврде једно, а да у пракси чине нешто сасвим друго. Ретко се, међутим, догађа да државници због унутрашњополитичких разлога својим страним партнерима у лице сервирају очигледне неистине. Словеначки премијер се у том покушају – оклизнуо.
Да се радило о обмани партнера у ЕУ од стране њиховог шефа, више не крију ни у владајућој словеначкој партији коју предводи Миро Церар. „Председник владе је хтео да покаже да је промена закона била нужна, али је у том напору испао неспретан“, признали су словеначким медијима Церарови сарадници. После такве међународне бруке, заиста би било необично уколико не би дошли до закључка да су у таквом ЕУ спиновању – кратке ноге. А то намеће ново питање: Ако се унутар институција ЕУ на такав начин отворено обмањују чак и најеминентнији „чланови клуба“ и блиски савезници из исте Уније – шта тек од такве ЕУ могу да очекују они који, као Србија, тек куцају на њена врата и уз то се (наивно) „ослањају на гаранције“ таквих европских политичара?

[/restrict] срочный займ займ под расписку в москвезайм моментальныйзайм оформить

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *