Почетна / Интервју / Дејан Микавица: Без елите нема националне политике

Дејан Микавица: Без елите нема националне политике

Да ли треба да се постидимо кад видимо ко је све заузимао место Карађорђа, Милетића, Лазе Костића?

Разговарао Дејан Перишић

Основне саставнице српске државне и националне мисли дефинисане су на сличан начин крајем 18. века на српском Црквено-народном сабору у Темишвару као најзначајнијем представничком телу Срба у Карловачкој митрополији, затим у црногорско-турским биткама на Мартинићима и Крусима и у борби коју је покренуо Карађорђе. Српска државна идеја се дакле покушала реализовати у различитим срединама, али увек са истим циљем: обновити српску државу, одредити територију те државе, окупити и ослободити српски народ. С обзиром на традицију средњовековне српске државности, српски устаници, војводе, јунаци, црквена и световна политичка елита имали су пред очима истинске узоре. Данас нажалост узоре Србима представљају људи другачијег кова – каже у разговору за „Печат“ проф. др Дејан Микавица, редовни професор Универзитета у Новом Саду и творац једанаест самосталних монографија из области историје.

Монографија Срби у Хабзбуршкој монархија, чији сте коаутор и координатор, представља монументално историјско дело. Онај ко ју је имао у рукама могао би помислити да је тачна мисао: „Историја се понавља“?

Историју Срба у Хабзбуршкој монархији сам замислио као синтезу од посебног историјског значаја каква до сада није ни писана, нити планирана. Њој претходи Историја Срба у Црној Гори коју сам такође писао са својим тадашњим асистентима а сада професорима и наставницима на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, Гораном Васином и Ненадом Нинковићем. И једна и друга синтеза су настале као резултат вишегодишњег научног истраживања заснованог првенствено на резултатима историографских радова који су објављени у нашим дисертацијама и научним студијама. Професор Ненад Лемајић је дао драгоцени допринос прихватајући се писања првог дела ове синтезе, а који се односи на историјски период од 1526. када се одиграла Мохачка битка до постизања Карловачког мира 1699. Овом миру претходио је Велики бечки рат током којег је, у контексту рата између Аустрије и Турске, српски народ приморан да се упусти у Велику сеобу 1690. У тим новим околностима Срби су учврстили своје везе са династијом Хабзбурга, покушали да надокнаде пропаст последње српске државе, Деспотовине у Смедереву и сачувају историјску свест и национални идентитет. Векови су остали од завршетка ове историје, а наши најугледнији интелектуалци којима су материјалне и статусне потребе увек биле на првом месту, подстицани нарочито у време комунистичке диктатуре на лојалност у служби идеологије, нису се потрудили да напишу целовиту синтезу.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *