Почетна / Дух времена / Да ли је француски језик завојевача? (1)

Да ли је француски језик завојевача? (1)

АНДРЕЈ МАКИН

Преносимо говор Андреја Макина поводом избора за члана Француске академије (на место преминуле Асје Џебар) одржан 15. децембра 2016. у Паризу. Под насловом Кратко памћење невиног убице делове овог говора пренео је и Милован Данојлић у својој редовној колумни (Печат, број 452), што је било пропраћено великим интересовањем и многобројним коментарима наших читалаца

Dаме и господо академици,

Пре три стотине година, да, пре три века, у пролеће 1717. један други Рус се обраћао Академији, тада још младој институцији основаној пре свега осамдесет година још смештеној у Лувру. Посета тог руског путника, иако импровизована, била је много важнија од мог скромног присуства међу вама. Ради се о Петру Великом! Цар се сусрео са члановима Академије за натписе и књижевност, присуствовао је двема дугим седницама Краљевске академије наука, где му је представљено више техничких новитета и где је чак помогао француским географима да исправе карте Русије. Посетио је и Француску академију, где је затекао само два академика. Није то због тога што су чланови вашег цењеног друштва били посебно расути, него је цар, као што смо рекли, своје посете импровизовао не распитујући се за правила нити распоред седница. Ипак, двојица академика бејаху отмени да Петра упуте у тајне својих бројних активности. Један од њих је цитирао, врло умесно, Цицерона, његову расправу De finibus bonorum et malorum. Древни језици у Француској још нису били сматрани елитистичким архаизмом и латински цитат о крајностима добра и зла, преведен на руски, очарао је цара: „Једног дана, Бруте, када сам слушао Антиоха, као што сам обичавао са Марком Пизоном у Птоломејевом колосеуму (…) одлучисмо да се после подне прошетамо до Академије, пре свега зато што је то место тада пусто. Да ли је стварност, рече Пизон, или нека врста илузије (…) али када видимо места на којима знамо (…) да бораве славни људи, више смо ганути него када слушамо приче о њиховим делима или читамо њихова дела…“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

                Наставак у следећем броју

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *