Амерички виртуелни ратници кидишу на Русију

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Иако амерички председник Доналд Трамп још увек брани лик и дело руског председника Владимира Путина, амерички законодавци већ распоређују на стотине милиона долара за нови информациони рат са Русијом

Све је почело оптужбама америчких обавештајних агенција о наводном „мешању“ Русије у амерички изборни процес, да би на крају било крунисано тврдњама америчких медија да РТ, „Спутњик“, па чак и „Викиликс“ заправо нису медији, јер „информације користе као оружје“. Амерички министар одбране је чак уверен да би НАТО морао да се „супротстави руском наоружавању лажима“.

„Русија жели да креира друштвени хаос, оспорава поузданост и шири неповерење у институције. То је опасно по нацију. Одговорни грађани би требало да буду свесни те чињенице“, тврди Карл Алтау, директор заједничког америчко-балтичког националног комитета, иначе загрижени критичар „руских дезинформација“. Према америчким проценама, Русија само у САД годишње потроши око 400 милиона долара на „пропагандне активности“. Међутим, те тврдње, којима се узбуњује и плаши домаћа и шира јавност су не само преувеличане него и лицемерне, јер производи америчке пропаганде коју сваког дана шире амерички глобални медији коштају милијарде, а не милионе долара.

[restrict]

НОВА МУНИЦИЈА ЗА АНТИРУСКУ ПРОПАГАНДУ Како би се супротставиле и парирале руској „слици света“, САД већ сада троше на десетине милиона долара на разне пропагандне програме, а још знатно већа средства су планирана и прикривена у овогодишњем закону о одбрани који је већ прошао гласање у америчком конгресу. Ради се о двопартијској иницијативи коју, упркос Трамповим топлим речима о Владимиру Путину, подржавају како републикански, тако и демократски политичари. Предвођени сенатором из редова републиканаца Робом Портманом, а демократе Крисом Марфијем, посланици доњег дома америчког парламента управо су аминовали своту од 160 милиона долара за „борбу против пропаганде“. Ова сума ће се у речене сврхе трошити у САД и другим земљама света под контролом мало познате државне агенције која делује у оквиру министарства спољних послова. Агенција носи наизглед безазлен назив: Центар за глобални ангажман (Global Engagement Center – ГЕЦ). Очекује се да би почетни буџет могао убрзо да се повећа бар за додатних 100 милиона долара захваљујући предлогу сенатора Бена Кардина и Џона Мекејна који траже подршку за „објективно руско новинарство“, а све под фирмом супротстављања „лажним вестима“ и охрабрења „истраживања ефеката информационог рата“.

ГЕЦ почиње са оперативним радом током ове године, а сама организација представља, како извештава „Дејли бист“, „први централизован пропагандни механизам САД уперен против Руса после завршетка Хладног рата 1990. године“. Све то је несумњиво сјајна вест за бројне невладине организације које су и у Србији годинама одлично живеле на јаслама америчких и европских фондова и којима је у последње време почело да понестаје пара због нових приоритета САД на Блиском истоку… Планирано је да се ГЕЦ бави „детектовањем страних пропагандних кампања, анализама тактика и супротстављањем истим“, а све то уз помоћ „серије грантова (новца) новинарима са друге стране океана, организацијама цивилног друштва и приватним компанијама“, попут Bellingcat или StopeFake.org.

Један од парадокса најновијег америчког пропагандног десанта на Русију крије се и у чињеници да је ГЕЦ у почетку био замишљен као оруђе за борбу против исламског тероризма, односно ИСИС-а. Центар је у ту сврху основала Обамина администрација, али сада ГЕЦ добија сасвим друге приоритете. Његова мета постају друге државе, а пре свега – Русија. У најновијем подухвату Трампове администрације боду очи замена теза и мешање узрока и последица. Амерички политичари који подржавају нове пропагандне алате за борбу против Русије, наиме, неистинито представљају бројне руске медије као оне који су „започели информативни рат“, иако је ситуација управо обрнута. Информативни рат западних земаља и САД против Русије заправо никада није био прекинут, отуда су руски глобални медији својим извештавањем и на енглеском језику учинили напор да се успостави каква-таква глобална информациона равнотежа. И ништа више. А што се Америке тиче, она не само да Русију није никада скинула са списка мета своје пропагандне машинерије већ су по окончању Хладног рата САД развијале и још увек развијају низ нових пропагандних механизама којима свакодневно „месе“ и утичу на јавно мњење широм света.

 

СОЦИЈАЛНИ МЕДИЈИ, НОВО ОРУЖЈЕ Пре шест година, марта 2011. године, новинари британског „Гардијана“ Ник Филдинг и Ијан Кобејн, у јеку бомбардовања Либије открили су постојање америчких шпијунских операција којима је био задатак да „манипулишу социјалним медијима“. Те операције, како су написали у свом чланку, „омогућиће америчкој војсци да успостави лажан консензус током конверзација на интернету, да сузбије недобродошла мишљења и умили коментаре или извештаје који се не слажу са њиховим циљевима… Свака лажна личност на интернету мора да има уверљиву предисторију, историју и ситнице које поткрепљују њено постојање… Око 50 америчких контролора требало би да буде у стању да контролише те лажне личности помоћу својих радних станица и то без страха да би могли да буду раскринкани од стране софистицираних противника. Свако од тих оператера требало би да надгледа и да буде параван за око 10 одвојених идентитета“. У креирању тих лажних личности америчкој војсци помаже „велика корпорација из Калифорније“.

Били су то почеци америчких „фарми ботова“, а каснија открића Едварда Сноудена и „Викиликса“ разоткрила су још много већи обим сличних операција које воде шпијунски центри „пет очију“ западних обавештајних служби. Тако је, на пример, пре две године и Велика Британија у Беркширу покренула „несмртоносне војне операције“. Британски медији су известили да „армија шаље твитове у рат“ јер 77. бригада британске војске тражи „војнике којима су близу социјални медији“ и који ће бити одговорни за „неконвенционално ратовање“ у операцијама што „нису смртоносне“. То би требало да буду такозвани „Фејсбук ратници“, добро извежбани у „психолошким операцијама“ и употреби „друштвених мрежа у информатичком добу“. Јединица има базу у варошици Хермитаж близу Беркшира и броји око 1.500 војника, а чине је солдати који су претходно припадали другим родовима војске. Нарочито су на цени војници са „новинарским искуством“. Формално, јединица је почела да ради априла 2015. године, на сличан начин како исти „посао“ обављају њихове америчке и израелске колеге. Уместо киши метака, ти војници се свакодневно „боре“ и компјутерском тастатуром супротстављају најразличитијим „нежељеним“ вестима које преко електронских медија, паметних телефона, таблица и сличних справа допиру до народних маса. Гласноговорник речене британске јединице признао је да његови саборци покушавају да одговоре на „модерне изазове времена“ јер је у савременом свету „на акције других на бојном пољу могуће утицати и на начине који нису нужно насилни“. Све се то наводно базира на искуствима пропагандног ратовања у Авганистану и Сирији, и представља „одговор на руске акције у Украјини“. На нужду „индиректног приступа“ у деловању против Русије, упозорава и командант специјалних операција амерички генерал Маршал Веб.

Све то отвара нова питања; више је него очигледно да у данашњем свету просечан корисник интернета више не може да буде сигуран јесу ли коментари на које наилази на друштвеним мрежама и уз објављене прилоге у електронским медијима – заиста коментари „обичних, аутентичних људи“, или су то тек пуке и добро смишљене лажи интернет-војника (ботова) без униформи. Такво чињење истовремено на незаконит начин брише све границе између војника и цивила у виртуелном свету, што је одскочна даска за сличне поступке у реалном свету и у правом, „смртоносном ратовању“.

Све то је још један наочит пример хипокризије јер етаблирани медији, чак и ако (попут „Би-Би-Сија“ и других) раде под патронатом државе, ипак поштују општепризнате новинарске стандарде, те у својим извештајима наводе чињенице које је могуће без напора проверити, плус што у њима раде аутентични (а не виртуелни) новинари, професионалци који своје прилоге потписују својим, а не измишљеним именима и презименима. Ту, по правилу, нема манипулације. А што се „руске пропаганде“ тиче: нема сумње да психолошки рат САД против Русије никада није ни престао и да је вишак цинизма да државе које свакодневно лансирају разноразне полуинформације или измишљотине преко хиљада „интернет-војника“ наоружаних лажним идентитетима, сада као „пропагандисте“ нападају – руске медије.             

Ахилова пета

Што се Русије тиче, план Вашингтона да пропагандно подјарми Русију и свет има Ахилову пету јер, за разлику од Србије, руско законодавство тражи од оних који желе да на тај начин послују трошећи америчке „донације“ – да се прво декларишу као „страни агенти“. И потом суоче с бројним ограничењима својих активности.

[/restrict] срочный займ на карту быстро займ воронежзайм петровичзайм на киви мгновенно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *