Почетна / Друштво / Алојзије Степинац – ЧОВЕК ОД НАЈВЕЋЕГ ПОВЕРЕЊА НДХ

Алојзије Степинац – ЧОВЕК ОД НАЈВЕЋЕГ ПОВЕРЕЊА НДХ

Разговарала Наташа Јовановић

У време када мешовита католичко-православна комисија заседа на тему лика и дела Алојзија Степинца у Независној Држави Хрватској, један документ који сведочи о томе да је усташка елита у тренутку слома НДХ одлучила да поверљиве списе преда на чување надбискупу Алојзију Степинцу баца ново светло на историјске догађаје. Зашто је врх НДХ одлучио да баш Степинац буде чувар тајне? Да ли је он био једини човек који је по формалном престанку постојања НДХ могао да настави са спровођењем политике Ватикана? Коначно, да ли су неспровођењем истраге о садржају осам шкриња које је, на захтев Анте Павелића, Министарство спољних послова НДХ предало Загребачкој надбискупији, комунисти учествовали у заташкавању, а не разобличавању везе Ватикана и НДХ? О овим питањима, те чињеници да је крваво злато јасеновачких мученика скривано у римокатоличким црквама разговарамо са историчарима др Момчилом Диклићем, аутором књиге „Светац“, академиком Србољубом Живановићем, др Вељком Ђурићем Мишином, директором Музеја геноцида, те Анатолијем Дмитријевичем Степановим, главним уредником „Руске народне линије“ и чланом Међународне комисије за утврђивању истине о Јасеновцу

Католичка акција имала је попис побијених

Жупник у Јасеновцу за време Другог светског рата, у чину усташког сатника, био је Јосип Паршић, за кога Фрањо Туђман тврди да је подржавао НДХ, али је био против усташких злодела. Он је имао поверење највиших власти, јер је пред погубљење исповедио тобожње заверенике против Павелића, Лорковића и Вокића, а редовно се дружио са једним од најважнијих јасеновачких крволока Ивицом Матковићем. Пред Земаљском комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача у Загребу рекао је, јуна 1945, између осталог и следеће: „К мени је долазио усташа Маријан Гела, који ме је често обавјештавао о догађајима у логору: тако нпр. како су убијани заточеници у логору, у почетку већином стројницом, а касније да су заточеници убијани неким тупим предметом. Мени је једном згодом у болници у Јасеновцу приповиједао усташки сатник Марин Јурчев, који је касније био објешен од усташа у логору, у присуству заточеника логораша др Шпицера и др Клајна, да је до год. 1943. мјесеца коловоза у логору убијено око 500.000 људи, тј. у логору Крапје и у логору Јасеновац.“ Најважнији Паршићев исказ је следећи: „Ја сам више пута, кад би долазио у Загреб, информирао у догађајима у логору Јасеновац равнатеља писарне надбискупског стола др Борића. Знам да ми је он одговорио да су представници католичке Цркве протестирали против злочина, али да ти протести нису имали успјеха.“ Рекао је и ово: „Канцеларија Ватикана се путем Католичке акције из Загреба обраћала на Жупни уред у Јасеновцу, да се пропитам за имена неких заточеника, већином Жидова. (…) Попис сам ја дао Католичкој акцији.“ То значи да су о злочинима усташа у Јасеновцу знали и Каптол и Ватикан.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Не разумем због чега је за ову тему битан др Мишина када је он јавно нападао дело „Надбискуп геноцида“ Марка Ривелија? Чак је бранио и став епископа Ћулибрка да је број побијених Срба у Јасеновцу преувеличан. Шта се дешава са тим људима? То треба разјаснити.




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *