Почетна / Свет / СТРАТЕГИЈА СЕДЕЊА НА ДВЕ СТОЛИЦЕ

СТРАТЕГИЈА СЕДЕЊА НА ДВЕ СТОЛИЦЕ

ИЗВОРИ РУМУНСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ / ПРВИ ДЕО

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Током последња два века румунска спољна политика окарактерисана је сталним променама страна, мењањем савезника и пријатеља. Константа је само борба за стварање Велике Румуније, углавном на штету словенских суседа

Крим и догађаји око овог полуострва у неколико наврата определили су судбину и спољну политику становништва које живи на територији данашње Румуније. Кримски рат Русије и Турске 1853–1856. године, као и недавни повратак Крима у састав РФ, рефлектовао се на стварање румунске државе и њену спољну политику. Наиме, ако су се крајем 19. века формирали обриси идеологије румунизма, данас је то већ политичка традиција, утврђена и недавним редефинисањем спољне политике Румуније.

Суштина румунске спољне политике је у лавирању између интереса великих европских држава, посебно Немачке и Француске, данас и САД, у циљу реализације свог идеала „Велике Румуније“. Због тог циља, прошла је мукотрпан пут уласка у НАТО и Европску унију, заузимајући у тим организацијама крајње румуноцентричне и јавно антируске позиције, јер се у Букурешту главном препреком реализације циља „уједињења“ са Молдавијом и неким деловима Украјине сматра Русија. Управо зато о низу питања Букурешт је ишао на отворену конфронтацију с Москвом, тежећи да у северном Прицрноморју подржи политичке снаге примењујући методе и технике које је Пољска применила у Украјини и Белорусији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању       

 

Наставак у следећем броју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *