Страх од руских канти

Пише Слободан Иконић

Набавком војних авиона и другог наоружања из Русије, Војска Србије постаје респектабилан фактор у окружењу, што показује и узнемиреност неких суседа, попут Хрватске, која и поред чланства у НАТО-у сада креће у додатно наоружавање

Кажу да је у преговорима најјачи аргумент респектабилно и моћно оружје. Да ли је до хрватског експресног одблокирања поглавља 26 дошло случајно или под дипломатским притиском неког трећег, тек војни аранжман Србије са Русијом узнемирио је духове. Пре свега, ова набавка не само да враћа пољуљани углед  Војске Србије већ мења и локалне погледе а врло брзо ће мењати и локалне стратегије.

Јер само дан пошто је Србија са Русијом озваничила испоруку шест Мигова-29 и другог најмодернијег наоружања, и након што су медији у Загребу поспрдно писали о руским авионима називајући их „кантама“, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је у интервјуу за „Вечерњи лист“ открила да Загреб намерава да се додатно наоружа, односно да ће набавити нову борбену ескадрилу и америчке хеликоптере „блек хоук“.

[restrict]

ЛЕГИТИМНЕ ПОТРЕБЕ То што вест о набавци нових ваздухоплова стиже после вести да Србија добија шест авиона Миг-29, хрватска председница не види као трку у наоружању две земље. „На набавку Миг-29 гледам као на легитимну потребу Србије да осигура одбрану свог ваздушног простора. Хрватској је намера да се у војним набавкама води властитим војним потребама. Дакле, набавка западне војне технологије из САД није усмерена против Србије већ је усмерена против било каквог угрожавања које би се могло појавити у односу на Хрватску и хрватску територију. Што се тиче терористичких претњи, можемо бити савезници са Србијом“, поручила је хрватска председница.

Није згорег поменути да је неколико дана раније (да ли и случајно?) објављен тајни документ НАТО-а о ситуацији на западном Балкану, у коме се наводи да је НАТО спреман оперативно да интервенише кад то буде потребно како би спречио међуетнички сукоб и промовисао сигурност и стабилност.

У медијима су одмах кренуле спекулације да Хрватска планира да, кад набави америчке хеликоптере „блек хок“, нападне Републику Српску и етнички очисти њен западни део, од Брчког све до Бањалуке! Ратне игре подгрејала је и непроверена информација да је у луку Сплит стигло наоружање из Америке, као и у Мохач, мађарски градић на граници са Србијом. Наводно, у Мађарску је стигло 17 оклопних возила и 55 тенкова М1-Амбрас, а у Хрватску 12 тенкова М1-Амбрас и 37 хеликоптера. Ово наоружавање је у својству смањења руских утицаја и „руске опасности по Европу“, те да се Србија удари прва у случају сукоба на Балкану.

Ма колико ове информације деловале сензационално и сумануто, оне су вероватно „конструисане“ као ехо изјаве премијера Александра Вучића, после уговора са Москвом о набавци авиона и другог наоружања, да се више никад неће поновити „Бљесак“ и „Олуја“, војно-полицијске акције током рата у Хрватској. Додао је да српски народ неће доживети судбину какву је доживљавао 1995. и 1999. године и „да смо много научили из сопствених грешака“.

 

МОГУЋА МИСИЈА Интересантно, договор о набавци руских мигова уследио је свега годину дана након тврдње хрватског министра одбране Анте Котромановића да је „немогућа мисија да Србија купи оружје од Русије јер нема новца за то“.

Србија је у току ове године од Русије купила два хеликоптера, а договорена је и набавка шест авиона Миг-29, 30 тенкова и 30 борбених извиђачких оклопних возила. Хрватска је од САД добила 16 хеликоптера, а званични Загреб сада најављује и набавку нових транспортних хеликоптера и борбене ескадриле.

Свему је претходила полемика врха власти Србије и Хрватске око питања колико је моћно артиљеријско-ракетно оружје које се спомиње у изјавама политичара. Српске фирме развијају ракете домета и до 200 километара, а производе домета од 60. Хрватска планира набавке ракета са потенцијално највећим дометом од 300 километара. Хаубице којима располажу две земље су истог калибра и практично истог домета.

Хаубице, топови и ракете земља-земља по војној терминологији сврставају се у род артиљерије. У миру далекометни артиљеријско-ракетни системи служе за одвраћање од потенцијалног напада, а у рату за уништење важнијих групних или појединачних циљева.

Иако се још не користи у Војсци Србије, српска одбрамбена индустрија има у понуди ракете Р-267 домета 60 километара, са бојевом главом од 115 килограма, а ради се на повећању домета ове ракете на 95 километара. Незванични подаци говоре да постоји пројекат ракете домета 200 километара.

Систем МЛРС М-270, који планира да набави Хрватска, испаљује ракете домета 32 до 60 километара или тактичке балистичке ракете домета до 300 километара. Овај систем за сада користе САД и земље које имају много новца или моћне суседе, као што су Финска, Грчка, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати или Тајван. М-270 испаљује ракете са јединачним и касетним бојевим главама, као и носаче противтенковских мина.

Уколико жели прецизно оружје, Хрватска ће морати да плати њихову модернизацију више од два милиона долара по систему за испаљивање ракета са сателитским џи-пи-ес навођењем и још 240 милиона долара за 150 ракета, колико је платила Финска.

Иначе, тактичке балистичке ракете домета 300 километара са бојевом главом од 230 килограма коштају око два милиона долара по комаду.

Није познато када ће и у којој конфигурацији овај систем ући у оперативну употребу хрватске војске, као и како ће се набављати резервни делови. Планира се набавка једног батаљона МЛРС М-270 са укупно 16 лансера.

Иако мањег домета, много рационалније и јефтиније за употребу су самоходне хаубице. Хрватска је потписала уговор о куповини немачких хаубица ПзХ-2000, док Србија прави „норе“ Б-52 и обе у калибру 155 милиметара.

Миг-29 је суперсонични ловац који не дозвољава да га прегази време. Маневарске способности овог ловца су толико велике да је код маневра у ваздуху ограничавајући фактор човек – пилот и његове физичке могућности, а не авион. Шта то значи? То, на пример, значи да код наглог заокрета авион може још оштрије, али пилот попушта палицу јер му се због превеликог оптерећења – силе Г – мути вид и прети опасност да се онесвести. Чувени маневар „Кобра“ који се спектакуларно изводи на скоро свим аеро-митинзима где учествују руски авиони, изведен је први пут управо Мигом-29.

Додатну панику наводно је изазвала тврдња да ће нови српски Мигови-29 бити опремљени најсавременијим руским радарским системом „жук-м“. Овај модерни систем непријатељске авионе открива на 120 километара и омогућава да савременим ВВР ракетама буду елиминисани са чак 25 километара раздаљине.

 

КОМШИЈСКО ДВОРИШТЕ Ако би се поредили са суседима у погледу могућности ловачке авијације, ситуација је сада повољна за Србију. Хрватска је већ починила неке грешке у вези са ремонтом ескадриле Миг-21. Сем што је то превазиђен ловац, ремонт је урађен у Украјини нестручно и погрешно, тако да су у суштини преварени и у оперативној употреби им је мало авиона. У односу на њих имамо апсолутну предност јер Миг-21 нема никакве шансе у ваздушној борби против Мига-29.

Мађари су изнајмили од Шведске ескадрилу авиона САБ Грипен. Ради се о одличном ловцу четврте генерације, али му је Миг-29 сигурно равноправан противник, а, према мишљењу многих, и бољи. Румунија и Бугарска су својевремено, када и Југославија, купили Миг-29, Румунија једну ескадрилу, а Бугарска две. Беспарица и улазак у НАТО учинили су своје. Румунија је потпуно одустала од ремонта Мигова-29, тако да их данас нема у оперативној употреби.

Бугарска је ремонтовала једну ескадрилу Мигова-29, али је велико питање колико је и од те ескадриле у оперативној употреби због проблема одржавања. БиХ, Македонија, Црна Гора и Албанија немају ловачку авијацију, тако да нема шта да се упоређује.

С обзиром на то да Србија наглашава своју војну неутралност, такав статус намеће и диверсификацију о питању набавке наоружања из иностранства. Да то не буде само из једног извора. Уосталом, најављена је и куповина још два хеликоптера са западног тржишта.

Као нови испоручилац војне опреме све се више помиње и Кина. Кинезима је због Железаре Смедерево веома стало да Србија и Балкан буду стабилни.

Дакле, српска војска, која ће ускоро бити модернизована моћним руским Миговима-29 и тенковима Т-72 Б3, као и најмодернијим ПВО системом „бук М2“, највероватније ће од Народне Републике Кине под најповољнијим могућим условима добити и ракетни систем ФД-2000, који има домет од чак 300 километара!

Често постављено  питање је – има ли Србија потребе за додатно опремање и модернизацију војске? Као одговор треба поменути упозорења да „Косово“, уз помоћ НАТО-а, своје сигурносне снаге полако претвара у војску, за коју аналитичари кажу да је „то права армија, ’преобучена’ за диверзантско-терористичке, као и казнене операције“. Подсећања ради, хрватска председница у свом првом обраћању Војводину не сматра делом Србије. Хрватска војска се сада спрема да одржи вежбу у којој се симулира напад на Републику Српску. 

Дакле, донирани мигови представљају респект не само у вези боље заштите неба изнад Србије. Додуше то још није довољно да би се достигао потребан и планиран ниво. Треба још много тога урадити у Војсци Србије и унапредити урушени систем њене одбране. Али да је аранжманом с Русијом учињен приличан искорак у том правцу, показује и узнемиреност оних који не гледају благонаклоно на српску војну обнову.        

[/restrict]