Почетна / Друштво / Српска држава и образовање (2) – Како до српско-европског образовања или зашто утопија мора да постане реалност

Српска држава и образовање (2) – Како до српско-европског образовања или зашто утопија мора да постане реалност

Пише Александар Јовановић

Како доћи до дугорочне националне сагласности о образовању у земљи у којој се мисли и дела краткорочно, а позивање на највише вредности и опште добро најчешће изазивају подсмехе код оних којима прво треба да су на памети? Није ли у нашим околностима сваки системски захтев за преиспитивањем улоге образовања немогућ, заправо утопистички и наивно патетичан подухват?

Нагла решења нису добра јер не долазе из самог образовног система, него се намећу споља, из различитих интереса. Није спорна повећана брига за инклузивно образовање, она је одувек била присутна у нас, али конкретна наметнута решења, током чијег наметања едукатори држе више него исплативе семинаре а онда учитељима и наставницима у разреду оставе по два или три детета са којима они, без додатне помоћи које нема јер су новци већ потрошени, не знају шта да раде, доводе у питање праву сврху ове иницијативе. Исто тако, не може се, јер је сувише значајан, крпити програм у основној школи додавањем једног предмета (овога пута информатике) и померањем другог предмета без системских решења и претходне анализе шта треба да се ради. Да ли можда најпре треба, пошто су нам пуна уста европског искуства, довести број часова матерњег језика у основној школи на европски ниво (седам до десет часова у европским школама у односу на пет у млађим разредима и само четири у вишим разредима основне школе, у средњим школама још и мање)?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *