ПРОФ. ДР РАДЕ МИХАЈЛОВИЋ – Трамп је политички хакер

Разговарала Дијана Ивановић

Постало је извесно да се Америка мора окренути озбиљнијем решавању унутрашњих проблема, што је немогуће без радикалнијих потеза. Уз радикалније потезе свакако иду и радикалније политичке фигуре, као што је, без длаке на језику, Доналд Трамп

Док један део светске јавности очекује револуционарне промене од доласка Доналда Трампа на власт у Сједињеним Америчким Државама, други део очекује светску катаклизму. Да ли ће се Трамп прилагођавати актуелној светској ситуацији или ће стварати нове услове у којима ће се промене дешавати? Професор доктор Радомир Михајловић се више од двадесет година бави проблематиком сајбер безбедности, предиктивном анализом и економским ризицима. С њим настављамо разговор започет у јануару прошле године на тему председничких избора у Америци и, по многима, неочекиване Трампове победе, у коју проф. Михајловић није сумњао.

У нашем разговору, који је „Печат“ објавио у свом последњем јануарском издању 2016. године, када је Доналд Трамп био врло далеко од изборног тријумфа, док још увек није био изабран ни за председничког кандидата Републиканске странке, док су га масовни медији неозбиљно схватали, ви сте тврдили, насупрот свим политички коректним ставовима, да ће баш он бити нови председник САД. Који показатељи су вас још тада уверавали да се нешто мења у америчкој политичкој свести?

Победа Доналда Трампа на председничким изборима, неочекивана код публике масовних медија, била је врло очекивана међу неангажованим образованијим и интелектуалнијим гласачима, Трамповим политичким навијачима и публици алтернативних медија. Ако ће Барак Обама остати записан у историји као први амерички председник Афроамериканац и сиромашнији професионални политичар, онда ће Доналд Трамп остати записан као први председник који није био професионални политичар и као богаташ који долази из истинског центра светске моћи, из Њујорка. У том детаљу крије се први атрибут нове парадигме у америчкој политици коју смо поменули у нашем разговору за „Печат“ пре годину дана. Трамп је нека врста политичара хакера који теже прима инструкције без дужег погађања. Својом дуготрајном припремом на корак ка Белој кући, припремом целокупне породице, својим образовањем, дружењем са политичарима из свих табора (био је некада демократа) и својом изванредном интелигенцијом заиста најављује да ће бити први неортодоксни, оригинални, (out of the box) председник. Први индикатор његове победе била је чињеница да је после Обаме било време за једног таквог оригиналног председника.   

[restrict]

Зашто је време за председника као што је Трамп дошло баш сада?

Интересне групе које послују, тј. зарађују, на тлу Америке и интересне групе које зарађују на пројектима ван Америке кренуле су на неки начин у дихотомију са експанзијом друге групе на рачун прве. Први покушај санирања тог разлаза довео је до економске кризе из 2008. године, и до пуцања балона система кредитирања некретнина. У току администрације председника Буша Млађег закрпа на озбиљну рану Америке, на рану масовне незапослености и умањеног пореског прилива, била је фластер-мера политички исфорсираног, прекомерно олакшаног кредитирања тржишта некретнина. Та фластер-мера је, брзо, запослила у грађевинарству милионе сиромашнијих Американаца, направила профите људима у грађевинској индустрији, као и трговцима некретнинама, какав је рецимо Доналд Трамп, да би на крају довела до економске кризе. Постало је извесно да се Америка мора окренути озбиљнијем решавању унутрашњих проблема, што је немогуће без радикалнијих потеза. Уз радикалније потезе свакако иду и радикалније политичке фигуре, као што је, без длаке на језику, Доналд Трамп. Док је Берни Сандерс у марксистичком стилу налазио решење у ударању по богатима без разлике, Трамп је са више фокуса и прагматизма био за селективно увећано опорезивање само богатих Американаца који запошљавају Кинезе, Мексиканце, Корејце, Ирачане или Авганистанце…, а не Американце у Америци. Трамп није потегао само за грађевинском индустријом већ и за свим производним секторима које је потребно повратити у живот. Притиском на стране партнере, као и на домаће инвеститоре који су радна места извезли из Америке, Трамп је најавио да ће иста вратити у Америку. На мети Трампа биле су и све корпорације које буквално шишају амерички државни буџет и прескупо наплаћују своје производе и услуге држави. Те корпорације, као специјалне интересне групе, имају најснажније лоби везе са корумпираним политичарима у Вашингтону, које Трамп назива мочваром. Била је велика вероватноћа да ће управо он бити подржан од угрожених интересних група за које су важни амерички потрошачи, да не кажем пореске платише.

У Вашингтону оперише преко 10.000 лобиста који заступају различите интересне групе. Колико је њиховим деловањем доведена у питање независност америчке спољне политике?

Неке интересне групе су у позицији страховите финансијске и политичке моћи, неке су присутне у Вашингтону само у циљу промоције економских интереса, као што су корпорације чија профитабилност зависи од одлука америчких законодаваца, док се неке групе залажу за интересе страних земаља. Многи бивши политичари са дебелим приватним телефонским именицима и везама у Вашингтону у стању су да, у утакмици која нимало није фер, прогурају понекада врло штетне пројекте по Америку. У такве пројекте можемо да убројимо прескупе економске, политичке и војне интервенције које гурају Америку у све већу задуженост. Ту ће Трамп са правом захтевати веће компензације за америчке интервенције у корист других земаља.

Свеж пример лобисте с јаким политичким везама је, рецимо, бивши сенатор и некадашњи председнички кандидат Боб Дол који је већ кренуо с лобирањем у име Тајвана код Доналда Трампа. Жена Боба Дола се прославила као лобиста Албанаца с Косова. Користећи углед свога мужа, директним јављањем из избегличких логора у Албанији погурала је војну агресију без преседана у модернијој европској историји.

Легална сврха лобиста је да својом експертизом припомогну решавању специфичних проблема за које канцеларије конгресмена, сенатора и председника немају довољно људских ресурса. Та се сврха временом дегенерисала у често сервирање неистина, давање штетних савета, па чак и директних инструкција. Југословенски грађански рат и војна интервенција на Косову најбоље су илустрације те дегенерације. Етничко чишћење Срба као традиционалних и лојалних америчких савезника у оба светска рата и у Хладном рату је озбиљно ставило у питање независност америчке спољне политике и нагласило опасну моћ лоби група.

Тачно, пропагандна фирма „Рудер Фин“ је много помогла негативном ставу америчке администрације према Србима, али зашто би такве фирме и лоби групе сметале Трампу?   

Сила лобиста и њихова контрола америчких законодаваца са контролом масовних медија важан су проблем који захтева радикално маневрисање, ако не Трампове, онда неке будуће администрације. Ти радикални маневри би се првенствено односили на редизајн и модернизацију америчких демократских механизама које најмоћније лоби групе користе за промоцију интереса корпорација које троше и пореске и позајмљене паре на пројекте од малог директног значаја за просечног или незапосленог Американца. 

Постојећи лоби систем често омогућава закониту корупцију, којом Трамп намерава да се озбиљније позабави. Конкретно, Трамп предлаже петогодишњу забрану лобирања свим политичарима који се повлаче из јавне службе. Многи политичари, тобожњи патриоти, баве се политиком првенствено као инвестицијом која обећава велико богаћење по завршетку политичке каријере. Ту је формулу до врхунца разрадио брачни пар Клинтон, а као што видимо и брачни пар Дол. Тај сегмент моћније Америке је озбиљно супротстављен Трампу, а и он њима.

Многобројне статистичке анализе указују на дуготрајни тренд смањења куповне моћи просечних Американаца. Да ли је уопште могуће зауставити тенденцију осиромашења већег дела Америке? Да ли, и колико, Трамп може да учини било шта?

Статистичке анализе тачно говоре. У овом моменту имамо око 100 милиона Американаца без сталног запослења. Током последњих 30 година просечна зарада доњих 50 одсто Американаца на скали зарада пала је на око 1.000 долара месечно, што није довољно за нормалан живот чак ни у Србији. На другој страни, годишња зарада 10 одсто људи на врху скале увећана је више стотина процената. У току последње три деценије новац је континуирано мигрирао у смеру од сиромашнијих ка богатијима у систему где богатији много мање доприносе приходима државе преко опорезивања зарада и промета. Уз ове чињенице долази и поплава илегалних усељеника, необјашњиво рекордан број убијених Афроамериканаца у сукобу са полицијом, као и катастрофална незапосленост младих Афроамериканаца, од око 60 одсто. Ово су велики проблеми које Обамина администрација оставља Трампу да решава. Трамп је у својим предизборним говорима недвосмислено подвлачио ефекте тренда који већ годинама чини америчку средњу и нижу класу све сиромашнијом. Ма колико био капиталиста, Трамп ће морати да ипак прихвати неке неамеричке мере, да стави руку у џепове боље стојећих и новац пресели назад у џепове социјално угрожених. Како то елегантно извести и заобићи даље задуживање државе – велико је питање.

Бруталан обрачун са илегалном емиграцијом, која доноси баснословне профите својим послодавцима а при томе најављује озбиљне демографске проблеме, неминован је. Истина је да после дугогодишњег илегалног усељавања укупан број латиноамеричких и азијских насељеника постаје драматичан. Илегални насељеници се углавном сливају у веће градове и по постојећим законима им новорођена деца постају легални амерички грађани. Те законе Трамп намерава да промени, и да илегалне усељенике врати у земље из којих долазе.

Наркотици значајно угрожавају радну способност многих Американаца. Преко 80 одсто наркотика конзумираних на свету је дистрибуирано у САД. После интервенције у Авганистану, у току је до сада невиђена тиха експанзија хероинске адикције у Америци, адикције о којој се засада само шушка. Хероинска адикција је неизлечива наркоманија.

Дистрибуција наркотика представља врсту специјалног хемијског ратовања, да не кажемо хемијског тероризма, и с таквом дефиницијом је могућ чак и оружани контраудар на државе из којих наркотици долазе. Пример таквих држава су Авганистан, Пакистан или Колумбија. Ако се било где треба разбацивати војном силом, то су земље из којих долазе отрови којима се убијају милиони Американаца.

Да ли се, и колико, променио однос медија према Трампу?

Однос медија према Трампу се заиста променио и то значајно, међутим, не набоље већ нагоре. Из кампање омаловажавања сваке врсте масовни медији прешли су у други режим рада, у режим неразумних притисака, застрашивања и претњи, као што су то претње превременим истеривањем из Беле куће или пак физичке претње њему и члановима његове породице. На пример, мало несхватљиво а и забрињавајуће изгледа чињеница да је један изванредно поштовани демократски сенатор Чарлс Шумер, кога сам имао прилике да упознам, јавно упозорио Трампа, да не кажем запретио му, да не дира у постојеће обавештајне структуре или се свашта може десити. Трампова најава да ће безбедносне структуре које су се одрекле политичке неутралности бити реорганизоване и редуковане, довела је до панике међу многима који могу бити предмет истраге. То свакако није Чарлс Чак Шумер, али могу бити многи његови пријатељи. Нека врста меканог пуча против председника који се такорећи још није ни уселио у Белу кућу још један је атрибут нове парадигме америчке политике. Готово тефлонски неосетљив, да не кажем имун, на медијске притиске, уз велико разочарање масовних медија, Трамп се углавном обраћа америчким грађанима преко алтернативних медија. Ако се вратимо на ваше раније питање, видимо да су масовни медији очигледно у служби специјалних интересних група друге врсте, којима проблеми грађана Америке мање значе од проблема, рецимо, мирољубивих односа с Русијом или од сексуалних искустава председника. Масиван медијски притисак на новоизабраног председника није до сада виђен у Америци, међутим, морамо да признамо да ни овакав победник председничких избора није виђен раније. Сведоци смо јединственог периода у историји Америке, а и света.

Да ли ће Трампове предизборне најаве о увођењу казнених царина на увозну робу из Кине остати пука претња, или мислите да је Трамп у стању да уведе тарифне мере и Кини покаже где су јој привредне и геостратешке границе?

Ниједна држава није толико силна у оквиру својих граница као кинеска. Таква сила кинеске државе чини је предвидивом, на шта Трамп озбиљно рачуна у будућим плановима и погодбама које намерава да направи с Кином.

Кина је пре више година кренула с превентивним мерама заштите од могућег извозног тарифног зида Америке према Кини. На почетку стидљиво, а у последње време далеко уочљивије, Кина шири своју економску присутност на свим континентима света. Сведоци смо интензивних кинеских пословних активности чак и у Србији. 

Утисак да ће Трамп угрозити увоз робе из Кине је варљив. Наместо да започне царински рат са Кином, Трамп, као мудри пословни човек, намерава да искористити вредност америчког тржишта, кроз погодбе које ће натерати Кину, не да настави са позајмљивањем новца америчкој држави већ да повећа увоз америчких производа и услуга до нивоа трговинског баланса између две државе и тиме повећа запосленост Американаца. Трампов недавни сусрет са власником „Алибабе“, моћног система дистрибуције роба у Кини, први је корак у том смеру. Угрожавање кинеских производних и извозних капацитета било би лоше за америчке интересе, јер иза многих кинеских пословних система стоје амерички инвеститори или власници.

Не зато што је Кина војно моћна већ зато што истински разлози за војни сукоб не постоје, било какво ратовање са Кином не долази у обзир.

Да ли је Русија утицала на исход последњих председничких избора у Америци? Да ли руски хакери нападају сајтове и сервере америчких компанија и политичара?

Русија с Путином је доста допринела Трамповој победи, да не кажемо поразу Хилари Клинтон. Агресивност Хилари Клинтон и директне или индиректне безразложне претње војним сукобом с Русијом интелектуалну Америку су озбиљно уплашиле. Та Америка се значајно ангажовала да у алтернативним медијима сложно прикаже Русију као пријатељску земљу, као будућег партнера а не као агресивног супарника. Хилари Клинтон је себе експлицитно дефинисала као ратног хушкача и тиме се конфронтирала с обавештенијом гласачком публиком. Сви предизборни ривали Трампа у оквиру републиканског тима су какофонично и политички коректно, по инерцији, јуришали на Русију жустрије него што је то некада чинио Реган са Совјетским Савезом. Проглашење Русије опасном државом окруженом са стотинак база агресивне војне алијансе, пред вишеструко надмоћнијом војном силом и неугодно непријатељски расположеним европским суседима, није било уверљиво образованијим Американцима. Многобројни блогови, многи цењенији политички веб-коментатори, као и руска ТВ мрежа РТ показали су се убојитијим од хидрогенске Цар бомбе. Гласом здравог разума и логичким гледањем на текуће политичке догађаје, Путин са Лавровим, као и њихови поштоваоци широм света, позвали су америчке гласаче да изаберу председника равног Путину, што Хилари Клинтон свакако није била. Путин није показао зубе, како кажу неки аналитичари, већ је показао интелектуалну надмоћ над скоро свим лидерима света. У такозваном семантичком ратовању у сајбер простору Путин је направио озбиљну промоцију Трампа, не као своје играчке и будућег послушника већ као некога с ким ће моћи да се договара.

По моделу тродимензионалног ратовања у сајбер простору, технички напад руских хакера био је непотребан јер би у крајњој линији произвео негативне ефекте. Информације које су из табора Хилари Клинтон процуреле у јавност и биле објављене на порталу „Викиликса“ испоручене су из самог табора Клинтонове. Огроман волумен података је готово немогуће неприметно скинути са сервера преко хакованих линија, док је испорука истих на портабилним медијима далеко једноставнија и тежа за откривање. Многи људи у Демократској партији незадовољни су бројним лошим потезима и грубим понашањем Хилари Клинтон. Највероватније су незадовољници, као што је то био (убијени) Сет Рич, једноставно изнели диск са подацима компромитујућим по њу. Понављање неоправданих оптужби да је Трамп чак био у дослуху с Путином и руским хакерима вероватно има за циљ да спречи евентуалну истрагу неколико мистериозних насилних смртних случајева у демократском табору пред саме изборе.       

На питање да ли руски хакери нападају сајтове и сервере америчких компанија и политичара можемо само потврдно да одговоримо, али такође можемо врло поуздано да тврдимо да ни Трампу, а ни Путину, није била потребна помоћ руских хакера у изборној кампањи у којој је Демократска партија направила безброј стратешких грешака, док се Трамп лавовски борио, повлачећи сваки политички потез готово беспрекорно.  

Трампу је међу првима на победи честитао Путин и већ су имали пријатељску телефонску конверзацију. Односи Русије са Америком ће се свакако поправити, док ће исти остати хладни према Европи. Русију и Европу дели читав ланац непријатељски расположених суседа. У овом моменту од свих европских земаља само малена Србија заузима пријатељски став према Русији. Само Србија није пристала на економску блокаду Русије. 

Да ли има нечег доброг за Србију и Србе у томе што је Доналд Трамп победио? Хоће ли доћи до промена у односу Америке у конфликту Срба и Албанаца на Косову?

Срби, а занимљиво и Хрвати с правом гласа у Америци, листом су гласали за Трампа. Хрватски гласачи су углавном десно и конзервативно оријентисани, док је српско гласачко тело традиционално подељено. Старија српска емиграција је конзервативна, а новија емиграција је либералног опредељења и подржава демократски табор. На последњем гласању јединство српског гласачког тела у Америци било је без преседана. Скоро сви Срби су гласали за Трампа. Томе је прилично допринело хвалисање Хилари Клинтон да је лично ургирала код свог супруга Била Клинтона да подржи војни напад на Србију и Црну Гору. У сваком случају, Срби амерички држављани нису гласали за несумњиво лошијег кандидата по Србију, и тај кандидат није победио, па је то прво што је добро у победи Трампа.

Други детаљ повољан за Србију јесте чињеница да Трамп има пословног искуства са Србима, као и да му супруга Меланија добро говори српски језик. Меланија ће бити најшармантнија прва дама Америке која је икада ушла у Белу кућу. Меланија одлично познаје политичку ситуацију на Балкану, што прилично отежава пласирање неистина о Србији. Србима не треба било какво фаворизовање у Вашингтону, већ мање лажи, једноставна непристрасност и објективност. У Трамповој администрацији ће те објективности бити далеко више него што је то до сада био случај.

Процес осамостаљења Косова као независне државице са претензијама да се уједини са Албанијом је прилично одмакао.  Хоће ли Трампу бити тешко да нешто значајније промени?

 Трампова администрација ће свакако моћи да утиче на косовске Албанце, који су буквално отели део територије Србије, да се понашају достојно грађана Европе у 21. веку, и уљудније третирају своје суграђане који не желе да буду Албанци или то нису. Исто важи и за Хрватску, у којој су мањине изложене угњетавању. Са малтретирањем Харадинаја у Француској, притисак на Косово да престане са размаженим понашањем већ је започео. Трампова администрација ће свакако наставити са сличним притисцима како би се Косово истински спремило, не за уједињење с Албанијом већ за улазак у Европску унију.

Брегзит, па Трамп.

Шта је следеће?

Сећам се једне вечере од пре петнаестак година на којој је Стив Форбс, некадашњи председнички кандидат и почасни доктор наука у Њујоршком технолошком институту, где годинама предајем, говорио о неопходности стварања Англосаксонске уније, као паралеле Европској унији. Морам да признам да су његова образложења у прилог тој идеји била врло уверљива и могуће је да ће до стварање те нове уније заиста доћи. Мада Англосаксонска унија, са Америком и британским Комонвелтом де факто већ постоји, успостављање јавних и законских оквира такве уније је реално очекивати. Брегзит, уз могућност америчке политике извесне изолације у односу на остатак света, може да се протумачи као најава једног новог светског блока. Поплава избеглица из исламског света по Европи прети заоштравањем традиционално добрих односа европских земаља с тим светом. Западни Европљани ће морати да повуку неке драстичне потезе на тему илегално усељених муслимана, чиме ће се нишанске справе терориста исламиста, до сада углавном уперене на Америку, више окренути ка Европи. Већ смо имали неколико терористичких напада исламиста на европском континенту и можемо да кажемо да је рат између Европе и исламског света већ започео. Страх Европе, која је горела више пута у прошлом веку, оправдан је      

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *