Перјанице отцепљења праве унитарну ЕУ

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Словеначка политичка елита, навикнута још у доба комунистичке Југославије да ведри и облачи о питању устава, сада би стопама Едварда Кардеља да преуреди и политичку творевину којој се прикључила пре 13 година

У тренутку када нови амерички председник Доналд Трамп предвиђа да ће још неке чланице напустити Европску унију а британска председница владе Тереза Меј најављује да ће Велика Британија и по цену потпуне искључености из европског тржишта бранити свој суверенитет, спас од распада ЕУ напрасно нуди – Словенија.

[restrict]

КАРДЕЉЕВЕ СТОПЕ Словеначка политичка елита, навикнута још у доба комунистичке Југославије да ведри и облачи о питању устава, сада би стопама Едварда Кардеља да преуреди и политичку творевину којој се прикључила пре 13 година. Тако су творци „Љубљанске иницијативе“ лансирали „нови устав Европе“, и то читањем на словеначкој државној телевизији. Текст на енглеском (а не словеначком!) језику је у програму РТВ Словенија прочитао духовни отац те уставне творевине Петер Јамбрек, професор права, док му је кулисе чинила група истомишљеника – писаца, песника и политичара на челу са актуелним председником државе Борутом Пахором. Колико високо мишљење имају о свом подухвату, сведочи и чињеница да су предлагачи „будући устав“ ЕУ срочили на енглеском језику (иако је управо заштита словеначког језика „пред хегемонијом српског“ била један од покретача за разбијање претходне државне творевине) и послали на адресе влада осталих држава ЕУ.

Занимљиво је да је жила куцавица тог амбициозног плана за уставно преуређење ЕУ управо оно што је у Унији оцењено као њен највећи проблем – централизација плус бирократизација. Љубљана партнерима у Бриселу и широм ЕУ сада на скромних 69 страна, колико их броји предлог за нови устав Европе, нуди баш то – јачање унитарних институција. Укратко, то је „ново“ решење Љубљане за опстанак Уније. Ништа мање занимљива јесте и чињеница да оно што цвет словеначких интелектуалаца није никада успео да „прода“ код куће (где се држава од два милиона становника дави у огромном броју општина, гломазном и скупом државном апарату, а последично и огромном јавном дугу), без имало гриже савести сада жели да наметне као модел реорганизације ЕУ.

Потписивање предлога за нови устав ЕУ уприличено је на церемонији са највишим државничким почастима, у председничкој палати у Љубљани, испред застава Словеније и Уније, у присуству словеначког председника Пахора, предлагача иницијативе и бројних гостију. Да све буде бизарније, сами предлагачи и аутори несуђеног новог ЕУ устава сви су одреда били не само најљући заговорници словеначког осамостаљења почетком деведесетих година прошлог века (већина њих је градила и платформу словеначког отцепљења од Југославије) него и жестоки критичари „прегласавања“ и „мајоризације“ Словеније у некадашњој СФРЈ. А сада Европи нуде управо то, као спасоносно решење за дезинтеграцијске процесе који су начели и растурају Унију.

 

ЗА „СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ЕВРОПЕ“ Поменути „нови“ предлог свеевропског устава, у режији службене Љубљане, није ништа друго већ типичан „федерални“, односно унитарни устав, са свим својим познатим елементима, од непосредног избора председника ЕУ преко парламента изабраног по принципу „један човек један глас“, до дводомне скупштине и сличног. Иницијативу су поред словеначког председника потписали и некадашњи председници Уставног суда Словеније Петер Јамбрек и Ернест Петрич, некадашњи министар спољних послова Словеније у време њеног отцепљења Димитриј Рупел, филозоф Тине Хрибар, песник Нико Графенауер и професор европског права Матеј Авбељ.

Пахор је истом приликом изјавио да потписници „’Љубљанске иницијативе’ желе да заштите европску идеју и изграде је у свим њеним правцима“, јер се „ЕУ нашла у преломном тренутку“. Иницијатива има и поетски штимунг, с обзиром на то да је настала „током једне шетње“ словеначког председника са Јамбреком, иначе власником два приватна факултета у Словенији који је од стране мањинских власника истих факултета недавно оптужен за тешке финансијске злоупотребе. Да би избегли малициозна новинарска пропитивања, словеначки предлагачи „новог европског устава“ су се у конспиративним условима припремили за медијску презентацију тог интелектуалног прегнућа, па су тек ретки медији обелоданили да је циљ посленика „Љубљанске иницијативе“ заправо увођење дводомог ЕУ парламента, увођење председничке функције у ЕУ и то тако што би кандидат био изабран на непосредним изборима, уз формирање заједничке ЕУ војске и обалне страже.

Већина државних медија је пренебрегнула да помене те (нимало неважне!) „детаље“, па је у духу извештавања са некадашњих партијских форума публиковала празне фразе „о новом европском уставу као гаранту равноправности чланица“ ЕУ, иако се ради о тексту који је далеко од модела САД (па и од некадашње СФРЈ). А управо је о рађању „Сједињених држава Европе“ на актуелној територији Уније, по узору на САД, јавно зборио словеначки председник Борут Пахор, још колико 2016. године. Потоња реализација идеје „преуређења Уније“ је, очито, изневерила првобитне снове својих планера.

 

ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ПО ЈУГОМОДЕЛУ Рупел, Јамбрек, Хрибар и Графенауер припадају кругу „Нове ревије“, часописа из кога је потекла идеја отцепљења Словеније од СФРЈ, заједно са најоштријим критикама на рачун федералног уређења и тврдњама о неодрживости вишенационалних заједница у оквиру федералних држава. Сви поменути потписници „Љубљанске иницијативе“ били су уједно и најгласнији заговарачи „конфедералног модела“ преуређења тадашње Југославије, дакле за повезивања република-држава искључиво по принципу потпуне равноправности и сагласности приликом усвајања било каквих одлука. А сада се оно што су поменути критичари у вишенационалној Југославији доживљавали као највећи и непремостив проблем за Словенце, и то до те мере да су жестоко протежирали једнострано отцепљење Словеније и растурање – нуди из Љубљане осталим Европљанима као сламка спаса за све њихове проблеме, од мигрантске до економске кризе…

Словеначки државни и партијски документи из времена СФРЈ, које је објавио Божо Репе, биограф Милана Кучана и историчар, говоре о томе да је „Словенија у СФРЈ била устрајно прегласавана“, да је тако наводно било „у свим савезним органима“, те је то утицало на њену одлуку да разбуца такву државну творевину и сопствене политичке потезе „извршава по свом нахођењу“. Тине Хрибар је у „Новој ревији“, на пример, тада писао да „у постмодерном времену народ брине сам за себе управо као нација“ и потпуну независност препоручио Словенцима као једини пут у будућност. Димитриј Рупел је 1989. године у истом часопису тврдио да је једно од модерних правила уређивања међунационалних односа – правило немешања преко националних граница, а још колико 2006. године (15 година после „словеначког осамостаљења“ од СФРЈ) као највећи проблем некадашње заједничке државе истицао је начело „један човек, један глас“. Тај модел је, каже Рупел, заговарао Слободан Милошевић, кога у Словенији сматрају јединим кривцем за ратове и растакање Југославије.

„Милошевић је био онај који је рекао да треба систем поједноставити и да живот у некадашњој Југославији треба уредити у складу са вољом већине“, ламентирао је Рупел 2006. године, у време када је био на челу словеначке дипломатије. И некадашњи (први) словеначки председник Милан Кучан (према записима из његове биографије) тврди да је српска политика под Милошевићевим вођством крајем осамдесетих година прошлога века желела да у савезној скупштини уведе „правило један човек, један глас“, што би „значило прегласавање југословенских република са мањим бројем становника“. Дакле – прегласавање Словеније.

Ако је заиста било тако – није јасно како то да промоторима „Љубљанске иницијативе“ данас не смета што би на гласању за непосредно изабраног председника ЕУ по принципу „један човек, један глас“, Словенци у ЕУ са 500 милиона становника представљали мање од пола процента гласача, што несумњиво наводи на закључак да би увек били више него брутално прегласани. Ако се зна да амерички председнички кандидати током своје кампање, упркос најмодернијим средствима превоза који су им на располагању, успеју да обиђу тек око 25, дакле половину свих америчких држава – каква би онда била шанса да се иједан кандидат за председника ЕУ уочи избора, у трци за гласаче – обре у Словенији? И сва та мука како би себи обезбедио ни пола одсто (словеначких) бирачких гласова унутар ЕУ?!

МАЛИ ОД ВАШИНГТОНА Одговори на та и слична питања наводе на закључак да се ради не само о лицемерју без премца у виду „нове словеначке иницијативе“ него и о лукавству, да у тренутку када нови амерички председник на НАТО гледа са подозрењем а Унији прогнозира цркавање – Словенију истакну на мапи света и као државу из које потиче нова америчка прва дама, и активан део (посрнулог) ЕУ пројекта, дакле државу спремну да у ЕУ игра ролу партнера и саговорника Вашингтона. Тако би, упркос брегзиту и растућој сумњи у државама оснивачима ЕУ о питању њеног опстанка, Словенија да постане њен последњи бранилац и заштитник. Све то, наравно, отвара још нека питања: прво – јесу ли аутори новопонуђеног „федералног“ устава ЕУ у јавности говорили неистине када су пре 25 година критиковали југословенску федерацију и све облике других савезних, јединствених држава, или су неискрени сада, када су окренули ћурак и своје некадашње ставове о унитарној држави поставили на главу? Друго – како је могуће да нешто што је била неприхватљива „централизација“ за Словенију (у Југославији), данас може избавити ЕУ од краха? И, коначно – да ли иницијатива, која долази од таквих доказаних интелектуалних превртљиваца, може да постане основ неке нове, успешне Европе?

Засада, све велике државе ЕУ на тему „Љубљанске иницијативе“ – ћуте. Идеју новог устава ЕУ по словеначком рецепту јавно је похвалио само аустријски председник, ако изузмемо немушту вест прорежимског љубљанског „Дневника“ да је за иницијативу „показала занимање и италијанска дипломатија“. Ако непосредно после одапињања новог ЕУ устава из Љубљане тај није постигао већи домет од Беча и Трста, онда је мало вероватно да ће потрести Европу заокупљену брегзитом, Трампом и отуђеном ЕУ-бриселском властелом.     

[/restrict] микрозайм онлайн быстрый займ на qiwi кошелекзайм под залог автомобиля красноярскбыстрый займ владивосток

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *