Није до датума него до Српске

Драгомир Антонић 

Замислите да неки неолиберални демократа каже да се противи инаугурацији Доналда Трампа 20. јануара јер тад Срби славе Светог Јована Крститеља, те празник вређа некрштене?

Први део јануарских празника од грегоријанске Нове године до Стевандана многи су успели да преживе. Од данас креће други циклус. Почиње Православном или Српском новом годином, а завршава се Јовањданом, крсном славом једне петине православних Срба. Кад прође Јовањдан, чека нас трећи циклус који се завршава Савинданом

[restrict]

ДРУГА ПРАВИЛА О Светом Сави није потребно Србима говорити. Он је у душама Срба било где они овоземаљско време проводили. Од Владивостока до Аустралије, Европе и Северне Америке двадесет и седмог јануара Срби ће се Светог Саве сетити, свећу у његово име упалити, светосавску химну отпевушити и чашом пића наздравити. Не заборавимо никад наше сестре и браћу који живе на Косову и Метохији и којима Шиптари зулум чине. О празнику Христовог рођења засметао им је и аутобус са четрдесетак Срба, родом из Ђаковице, који су хтели да се у граду где су рођени Господу и Пресветој Богородици помоле. Засули су их камењем. Ником од евроунијата или ватиканских папа, а има их двојица, или безбројних кардинала неће шикана Срба хришћана засметати. Кад православне Србе нападају, неће Римска курија говорити о хришћанској слози и љубави. За Србе важе друга правила.

Кад Срби хоће своју славу да прославе, кад хоће дан Републике Српске да јавно обележе, онда се дигне кука и мотика или прдеж до прдежа, рекли би у Драгачеву, како би Србима оспорили оно што се нигде и ником у свету не брани. Да прослави сопствени рођендан. Сви могу свој рођендан славити само Срби не смеју, јер то мудросерима из америчке амбасаде у Сарајеву „представља кршење владавине права“!?! Реченицу ваља запамтити, јер већу глупост је тешко осмислити, мада ни изјава учинковитог Бакира да „9. јануар вређа припаднике хрватског и бошњачког народа“ није за потцењивање. Што се глупости тиче.

Девети јануар вређа за разлику од десетог или двадесет седмог који ваљда не би поменуте вређао? Како датум може да вређа? Може да нам се не допада шта се одређеног датума одиграло, па нећемо то да памтимо, већ хоћемо да заборавимо, али се то онда тако и јавно каже. Деветог јануара 1992. створена је Република Српска и од тада, она, Република Српска, смета. Ко је храбар и жели да каже истину, онда би тако рекао – није у питању датум, смета Република Српска. Замислите да неки неолиберални демократа каже да се противи инаугурацији Доналда Трампа 20. јануара јер тад Срби славе Светог Јована Крститеља, те празник вређа некрштене?! А нека амбасада да објашњење као амбасада у Сарајеву! Смешно.

 

ИЗГОВОР ЗА НАИВНЕ Зато би Бакир и компанија највише волели да нема Републике Српске ни Срба, а датум је само изговор за наивне. На њихову жалост наивних међу Србима је све мање, а тиме их је и теже преварити. Зато нека Република Српска буде дуговечна и Бог нек да снаге данашњем председнику Милораду Додику, влади и свим Србима да притиске и нападе издрже.

Не заборавимо ни оне који су за њен живот сопствени дали. Њима вечна слава. Не заборавимо др Радована Караџића, првог председника Републике Српске. Генерала Ратка Младића, команданта војске Републике Српске, Момчила Крајишника, првог председника Народне скупштине Републике Српске. Николу Кољевића, покој му души, ствараоца Републике Српске. Бивше председнике: Биљану Плавшић, Николу Поплашена, Мирка Шаровића, Драгана Чавића, Милана Јелића… Сви су они, колико су могли, учинили да Република Српска траје. С њима су увек били епископи и свештеници Српске православне цркве. Свима слава, а највеће похвале народу Републике Српске који је за њено стварање дао све што је могао и који је и данас највећи гарант за њен опстанак. Већи, снажнији и од великих сила које се спремају да се, по ко зна који пут, играју некаквог шнајдераја на брдовитом Балкану. Очито да их прошлост ништа није научила.

У децембру месецу појавила се књига која ме је много обрадовала. Објављено је Законоправило Светога Саве, сарајевски препис из 14. века. Издавач овог изузетног дела је Министарство правде Републике Србије. Све похвале њима, а читаоцима „Печата“ наводим Треће правило из Двадесет деветог поглавља.

Не само да је скаредно и страшно разбијати туђе већ и лихварити и туђег се машити ради срамног добитка. Сваки такав је од Божје Цркве одлучен.

Свима који је славе честитам Српску православну нову 2017/7525. годину.   

[/restrict]