Почетна / Култура / На небеском и млечном путу

На небеском и млечном путу

Српски филм у 2016. години

Пише Владислав Панов

Осим доминантног присуства социјалног коментара, али, занимљиво, за наше уобичајености у том смислу врло уздржаног, неагресивог и одмереног чак, једна, да тако кажемо, позитивна меланхолија, прикладна менталитету овдашњем, као и окретање животним, савременим темама, па, врло неуобичајено, и класичним жанровским филмовима, чине богатство понуде овогодишње српске филмске продукције на какво нисмо навикли

Кад год се осврћемо за годином иза нас покушавајући да је сагледамо и са места с кога се сумира учинак домаће кинематографије, прво што се намеће као главни утисак је да је добро што је за нашу кинематографију уопште постојала било каква пословна година. Заправо, превише је непроменљивих стања и константи и у овом послу да би се очекивало да се ишта промени. У суштини одавно ова земља нема своју кинематографију у смислу организованог филмског рада на свим неопходним нивоима, почев од осетног и адекватног државног подстрека, па и снажне државне стратегије у смислу коначног схватања каква се моћ уопште налази у организованој и озбиљној кинематографији када њена дела, као, позитивни или негативни амбасадори, крену изван наше границе. Овако, једним делом као државно организована, а оним другим, далеко већим, препуштена приватним и клановским варијантама и делањима, наша филмска производња је забележила још једну годину стагнације и осредњег укупног учинка. У овом потоњем, приватно-буразерском сегменту се одавно ништа не мења. И док се баш из тог сектора чују највеће замерке, онај други, иако подржан од државних институција и фондова, није успео да оправда поверење институција којима је управо поверење у поједине ауторе опис посла, па и сврха постојања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *