Почетна / Култура / Млако и без водвиљске пенушавости

Млако и без водвиљске пенушавости

Премијера у Југословенском драмском позоришту: ХОТЕЛ „СЛОБОДАН ПРОМЕТ“

Пише Рашко В. Јовановић

Бриљантну комедију Жоржа Фејдоа режирао је Борис Лијешевић лишавајући је скоро сваког комичног замаха, такорећи избегавајући акциону комику и стишавајући врцаве духовитости

Сва захуктала разузданост у трци са основним циљем на којем је записано qui pro quo (ко за кога), која се дешава крајем века (претпрошлога), у доба познатом по различитим раскалашностима у трагању за свакојаким уживањима и настојањима за остваривањем најразличитијих прохтева, имала је свој ехо у стваралаштву Жоржа Фејдоа, француског водвиљисте, мајстора који је на позорници приказивао ликове изван стварности, али строго формиране у њиховом отклону од модела које нуди живот. Његови комади одликују се занимљиво вођеним заплетима, забавним сценским ситуацијама прожетим непатвореном духовитошћу, смешним ликовима и неочекиваним обртима, што им је донело велику популарност крајем 19. и током 20. века. Његов театар често је близак фарси и препун је бучне комике засноване на невероватним заплетима и апсурдима. Посебна вредност Фејдоових водвиља је у њиховој заснованости на строгој логици, вртоглавој брзини промена, али и на рељефном приказу главних ликова. Југословенско драмско позориште постигло је један од највећих својих успеха приказујући Фејдоову Бубу у уху, у режији Љубише Ристића, која се, као најдуговечнија представа овог театра почев од 1971. све донедавно приказивала увек пред пуним дворанама, а након извођења још два водвиља истога писца – Тото и Велика ауто-трка – прихватило се постављања Хотела „Слободан промет“, написаног крајем 1894. године у сарадњи са Морисом Девалијером. Сматран најпре за превасходног забављача, Фејдо ће тек после Другога светскога рата стећи признање као комедиограф кога у Француској надилази једино Молијер, уз похвале због његовог поимања апсурдног у егзистенцији човека немоћног да се избави тетурања на ивици ништавила.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *