Мазен Обеид, отправник послова амбасаде Сирије у Београду – Сирија и Србија прошле су исте лекције

Разговарао Никола Мартић 

Наш непријатељ није мала група терориста унутар Сирије већ то личи на међународни рат против Сирије. Народ, војска и руководство Сирије неће дозволити Ердогану и његовим слугама да се мешају у унутрашња питања Сирије. Избегличка криза биће решена победом над тероризмом, а не прихватањем избеглица

Важне вести из Сирије сустижу једна другу. Од терориста је ослобођен сиријски пресудно важан стратешки центар – град Алеп, а руска Северна флота објавила је да је завршила своју мисију у Сирији и на Медитерану. Носач авиона „Кузњецов“ напушта источно Средоземље, и ова вест сама по себи говори да је сиријска криза ушла у фазу неминовне консолидације сиријског друштва и државе.

Ово су поводи за разговор са отправником послова амбасаде Сиријске Арапске Републике у Београду Мазеном Обеидом.

Територија источног Алепа је коначно ослобођена од терориста. Шта се претходних месец дана одиграло на северу Сирије? Да ли је ослобођење Алепа наговештај коначне победе над терористима?

Терористи су окупирали источни део Алепа пре три године и од тада користе цивиле као људски штит. Сиријска влада има два задатка. Први је борба против терориста ради ослобођења подручја и цивила који тамо живе, док у исто време покушавамо да пронађемо решење за евакуацију цивила из подручја која су под контролом терориста, уколико терористи прихвате помирење, а то значи или да предају оружје и да заузврат добију амнестију, или да напусте територију коју су окупирали.

Сиријска влада је отворила безбедне пролазе које су користили цивили из подручја под контролом терориста, а у исто време послала је хуманитарну и људску помоћ кроз те исте пролазе. Терористи су, међутим, јавно одбили свако понуђено решење, зато што су желели да очувају стање какво је било до сада.

Сиријска арапска војска је уз помоћ савезника, Русије и Ирана, покренула велику операцију ослобођења источног Алепа, зато што наш непријатељ није мала група терориста унутар Сирије већ то личи на међународни рат против Сирије. Терористи су добили подршку десетине страних држава. Зато Сирија није ни могла сама, без помоћи пријатеља, да се супротстави таквој врсти рата. Ми, наравно, сматрамо да су руско и иранско присуство и подршка веома значајни.

И тачно је, Русија и Иран, такође, пружају хуманитарну помоћ неопходну за смањивање трагедије цивила и повратак Алепа држави Сирији у потпуности, што је сигурно основна ствар у борби против тероризма и против наоружаних терористичких организација као што су ИСИС, Ал Нусра и друге.

Победа Сиријске арапске војске у Алепу није само победа за Сирију већ је победа за све земље које се боре против тероризма, као што су наши савезници Русија и Иран. Ова победа је велики корак у борби против тероризма који ће допринети окончању рата у Сирији.

Победа над тероризмом у Алепу је велика прекретница јер је спречила остваривање великих планова неких регионалних и западних држава, које су кроз подршку тероризму желели да шире хаос и да униште прелепу земљу Сирију, једну од највећих и најстаријих цивилизација у историји.

[restrict]

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је пре извесног времена да је мисија турске војске у Сирији – свргавање председника Башара ел Асада. Турска страна је овде очигледан агресор будући да, као чланица НАТО-а, спроводи војне операције на сиријској територији без икаквог легитимитета. Сви памтимо обарање руског војног авиона изнад Сирије, а читали смо недавно извештаје да је било чак и директних сукоба турске и сиријске армије. Како коментаришете улогу Турске у рату у Сирији?

Званични извор у Министарству спољних послова и дијаспоре у Сирији потврдио је да су изјаве председника турског режима Ердогана показале праве циљеве турске инвазије на Сирију. Он је јасно открио да је турска флагрантна агресија на сиријску територију резултат похлепе и илузија што хране идеологију екстремистичке Муслиманске браће, а она је од Турске направила основну базу терористичким групама које користе исту идеологију и раде на нарушавању стабилности и безбедности у Сирији и Ираку. Те групе сносе главну одговорност за патњу невиних људи и за терористичке и криминалне акције извршене уз подршку турског режима.

Сирија неће дозволити да се Турска меша у унутрашња питања Сирије и пресећи ће руку која дотакне Сирију. Народ, војска и руководство Сирије неће дозволити Ердогану и његовим слугама да се мешају у унутрашња питања Сирије.

Средином септембра прошле године америчке ваздухопловне снаге извршиле су директну агресију на Сиријску арапску војску, убивши том приликом 62 и ранивши преко 100 војника. После овог напада из ваздуха уследила је копнена офанзива терористичких група на истом простору у близини града Деир ез Зор на истоку Сирије – као да су ова два инцидента, заправо, део исте акције, о чему је више пута говорио и председник Асад. Сличан сценарио одиграо се и приликом америчке агресије на СР Југославију 1999. године, када су НАТО ваздухопловне снаге, предвођене Америком, деловале у координацији с терористичком организацијом ОВК. Молим вас за коментар овако бизарних догађаја у Сирији.

Напад америчке авијације био је намерно извршен зато што је терористичка организација ИСИС доживела велике губитке захваљујући сиријско-руско-иранској сарадњи и зато што се организација Ал Нусра, која је део Ал Каиде, суочавала са тоталним губитком на многим пољима у Сирији.

Овај амерички напад имао је за циљ слабљење сиријске војске. Они су напали војну базу у Деир ез Зору и то није било случајно јер је тај напад трајао више од сат, где су амерички авиони гађали сиријске положаје у више наврата. Такође, напали су велику територију, није била једна зграда у питању па да кажемо да су то урадили грешком, него су напали три велика брда где није било других група у близини.

С друге стране, ИСИС је једина терористичка организација присутна у Деир ез Зору, где нема тзв. „умерене опозиције“. Зато је јасно да је овај напад извршен са циљем да се ИСИС-у омогући окупација тог места. Мање од сат после ове америчке акције, ИСИС је три пута покушао да освоји исти тај положај који је бомбардовала америчка авијација, али ипак нису у томе успели. Ово је јасан и несумњив доказ да Американци подржавају ИСИС и користе их као инструмент за промену равнотеже снага на терену.

Ова америчка акција за свргавање председника Башара ел Асада чак није више ни тајна – имали смо пре неколико месеци прилику да слушамо бившег заменика директора америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Мајкла Морела како говори да „жели да уплаши Асада, да жели да нападне Асадову председничку гарду, да жели да диже у ваздух Асадове канцеларије усред ноћи, да жели да уништи Асадов председнички авион и председничке хеликоптере…“ Како коментаришете ову опседнутост америчких званичника ликом и делом сиријског председника?

Све ове изјаве и покушаји у супротности су са међународним законима и принципима. Председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад је легитимно изабран од стране сиријског народа. Американци сматрају да су светски полицајци и судије. То тако не може да буде. То могу да раде једино у својој земљи и у оквиру својих граница. Не би требало да се мешају у унутрашња питања било које државе, него би односи с другим државама требало да буду засновани на међусобном поштовању.

Медијски рат који против Сирије траје упоредо са војном агресијом је посебна димензија укупног страдања сиријског народа. И Србија је, нажалост, имала прилике да осети то на сопственој кожи. Западна, а посебно америчка јавност углавном добија извештаје преко америчких корпоративних медија о страдању цивила у Алепу, за шта се окривљују Русија и Сиријска армија, без стављања у контекст чињенице да је Алеп био највеће упориште амерички спонзорисаних терориста. Колико је ова медијска димензија сукоба у Сирији заиста важна за уништење тероризма и коначно постизање мира?

Медијски рат против Сирије траје од почетка кризе где су западни и амерички медији изокренули истину од главе до пете у корист терористичких група. Као што сте рекли, ви у Србији сте прошли кроз исто искуство и тачно знате исходе.

 Медијска димензија у рату је врло важна. Родољубиви медији у Сирији уложили су велике напоре током кризе и жртвовали много са циљем да истина стигне до свих, и успели су у томе.

У исто време, искрени новинари се суочавају са свим могућим изазовима у овом бруталном медијском рату против западних корпоративних масовних медија. У томе им помажу страни новинари који раде објективно и који покушавају да повећају општу свест о чињеницама у актуелном рату у мојој земљи. Шест година након почетка кризе у Сирији сматрамо да су истине откривене пред јавним мњењем, упркос дисторзији и дезинформацијама које западни медији покушавају да наметну.

С друге стране имате пријатељску Руску Федерацију, чија је војна акција у Сирији легитимна, будући да је њихова интервенција уследила након позива из Дамаска. Чини се да руски председник Владимир Путин није одступио ни за педаљ у Сирији и да је спреман да иде до краја, до коначног уништења терориста. Очекујете ли неке промене односа Запада према Сирији и Руској Федерацији, посебно узимајући у обзир резултате америчких председничких избора и победу Доналда Трампа?

Не очекујем много од нове америчке администрације зато што та администрација није само председник већ много различитих сила унутар исте које могу да утичу на одлуке првог човека. Зато морамо да чекамо и да видимо кад новом америчком председнику почне мандат.

Увек говоримо да имамо жељу да САД буду неутралне и да поштују међународно право и да се не мешају у унутрашња питања других држава у свету, и наравно да престану да подржавају терористе у Сирији. Ако су САД озбиљне у сарадњи у области борбе против тероризма, Сирија је такође спремна, али ова сарадња би значила сарадњу између две легитимне владе, зато што је било која сарадња која не иде преко сиријске владе нелегитимна, што значи да ми не можемо признати тако нешто.

Замолио бих вас још за осврт на трагичну избегличку кризу која потреса читаву Европу. Да ли постоје процене колико је, заправо, избеглица напустило Сирију и какав је ваш став о понашању европских држава према њима?

Проблем је у томе што нема озбиљног труда многих држава света које се према миграцијама понашају као да су спољно питање. Они само хоће да приме избеглице у неке европске државе и да им обезбеде боравак и храну, а понекад шаљу помоћ избеглицама у Сирији, што није довољно за решавање проблема.

Главни проблем је тероризам, борба против њега треба да буде приоритет, а захтева добре намере и међудржавну сарадњу, као и притисак на државе које подржавају тероризам да престану да шаљу наоружање и финансије терористима будући да су они велика претња целокупном свету. Зато је обавеза влада појединих држава међусобна сарадња ради уништења тероризма не само у Сирији него и у Ираку.

Недавно је у српском парламенту било речи о укидању санкција које је Србија, очигледно под притиском Запада, увела неким традиционално пријатељским земљама, међу којима је и Сирија. Званични Београд се последњих година све више ослобађа гвозденог загрљаја Вашингтона и НАТО-а, који траје од оружане агресије на нашу земљу 1999. и обојене револуције у режији САД из 2000. године. Уколико би се заиста догодило да Београд ускоро укине санкције Сирији и пружи отворену подршку борби Русије и Сирије против амерички спонзорисаног тероризма на Блиском истоку, да ли је могуће подизање дипломатских односа наше две земље на ниво амбасадора? Да ли за то постоји политичка воља у Дамаску?

Председник Башар ел Асад је говорио о односима између Сирије и Србије када је рекао да нисмо учинили оно што је требало да учинимо како би овај однос био бољи. Несумњиво је да је рат оставио траг на односе две земље, али морамо да поставимо планове за даљу сарадњу. Прошли смо кроз исте лекције, географски различите и у временском размаку од две деценије. Можда су наслови другачији, али суштина је иста. Морамо да градимо више нових односа у свим областима, културе, економије, политике ради јачања наше позиције. Овде желим да потврдим да Сирија подржава Србију у њеном ставу према питању Косова.

Да ли можете, за крај, да прокоментаришете привредну сарадњу наше две земље? Да ли сматрате да је она довољна, каква је данас у односу на период пре ове несрећне америчке интервенције за смену сиријског председника Асада? У којим областима бисмо заједничким залагањем могли да унапредимо нашу међудржавну сарадњу?

Сиријска и српска влада пре кризе у нашој земљи биле су надомак потписивања више споразума из области привреде и економије, као што је, на пример, споразум о забрани дуплог опорезивања. У областима туризма и пољопривреде такође је требало да се потпишу споразуми о сарадњи, када је дошло и до размене посета специјализованих делегација из обе земље и где се разматрала могућност унапређења сарадње у разним областима. Због придруживања Србије западним санкцијама према Сирији 2014. године, економска сарадња између две земље је стопирана.

Свакако, економска сарадња две земље је испод могућности и амбиција јер постоји велики простор за јачање исте, нарочито зато што је сиријска влада направила програм за обнову земље и у вези с тим се сиријско руководство у више наврата изјаснило да пријатељске државе могу да учествују у обнављању наше земље, а свакако да Србија спада међу наше пријатеље. Позиција Србије у обнови Сирије би била посебно драгоцена за нас зато што ви имате велико искуство и стручност у тој области.

Овом приликом желим да српском пријатељском народу пожелим срећну Нову годину и Божић. Такође, Републици Србији желим више напретка и просперитета, као и остваривање свих њених интереса и надам се да ће се сарадња између Сирије и Србије врло брзо развијати у различитим областима и да ћемо заједничким залагањем унапредити блиске везе између наших земаља које датирају још из времена Покрета несврстаних.         

[/restrict]