Почетна / Друштво / Како до српско-европског образовања или зашто утопија мора да постане реалност

Како до српско-европског образовања или зашто утопија мора да постане реалност

Пише Александар Јовановић

Oбразовни систем није у себи затворена, ауторегулаторна и самосврховита целина. У њему се одражавају сви друштвени процеси, од породичних до научних, од демографских до привредних. И, обрнуто, образовање снажно утиче на сва друштвена збивања: на тренутна у великој мери, а на будућа, слободно се може рећи, у потпуности

У данашњој Србији сасвим сигурно нема прече потребе од развоја образовања. У земљи која је у великом степену територијално, институционално и морално разграђена и без јасног плана чак и о непосредној будућности – са становништвом које стари и народом који изумире, са младима који убрзано напуштају земљу и децом која већ рођењем постају дужници међународног капитала – треба поћи од темеља.

Да би се од њих пошло, држава (под којом се подразумевају пре свега институције и грађани) мора да се суочи са најважнијим питањима свога опстанка и напретка. Најпре, да ли жели да има будућност и какву будућност жели: да ли себе види као слободну земљу (у мери у којој је данас могуће) или се задовољава полуколонијалним статусом? Хоће ли да школује одговорне људе са критичким мишљењем или робове, оспособљене тек за живот између радне траке и малог екрана? Стручне људе одане струци, слободи и хуманизму или гласаче одане једино организацији, партији, власти? Подстиче ли држава најбоље са најбољих универзитета и ствара ли им услове да не оду из земље или извлачи свој кадар са универзитета без угледа и са сумњивим дипломама да одлучују о нашој судбини? Питања просто произлазе једна из других и готово да им се не види краја.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

                Наставак у следећем броју

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *