(Југо)словенка у Белој кући

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Познато је да се Трамп током кампање веома ослањао на целу своју породицу, па нема сумње да би утицај његове супруге Меланије током наредне четири, или чак осам година, могао бити већи него што нам изгледа данас. И то нарочито на терену спољне политике

На који начин би прва дама САД могла да помогне Словенији? – том дилемом је у словеначком недељнику „Репортер“ најављена насловна прича о земљакињи Меланији Трамп која је нетом постала америчка прва дама. То питање постављају безмало сви словеначки медији и политичари, а одговор није једнозначан већ има и интригантно наличје.

МЕЛАНИЈИН УТИЦАЈ Формално, Меланија Трамп у вођењу политике САД не би смела да има никакву посебну улогу, јер се њена рола своди на различите протоколарне дужности (пратња председника на путу у иностранству и слично) и ништа друго. Али с обзиром на то да иза сваког великог мушкарца стоји значајна жена, рецимо Алберта Ајнштајна је до великих открића водила сјајна Милева Марић, онда је јасно да и пред Меланијом стоји доста изазова… Зна се да је Меланија свом супругу Доналду већ помагала у најтежим тренуцима, када му се муњевито осипала популарност током председничке трке, а познато је и да се Трамп за време кампање веома ослањао на целу своју породицу, па нема сумње да би утицај његове супруге током наредне четири, или чак осам година, могао бити већи него што нам изгледа данас. И то нарочито на терену спољне политике, коју у САД већим делом креира председник. Чак и Меланијине неформалне процене и мишљења о државама у регији „западног Балкана“ које она, рођена у Југославији, добро познаје и разуме, могли би бити пресудни, иако се нова америчка прва дама веома разликује од својих претходница већ и по томе што је прва у безмало два века (тачније – од 1829. године) која није рођена у САД. Пре ње је то била Лондонка Луиз Адамс, супруга Квинсија Адамса, америчког председника из 19. столећа. Меланија је, наиме, свет угледала у породилишту у Новом Месту (а не у Севници, где је одрастала), које је те, 1970. године, било део СФР Југославије.

ОД КОМПАРТИЈЕ ДО БЕЛЕ КУЋЕ Животни пут Меланије Трамп наговештава и њен поглед на свет. Одгајана је у типичној југословенској радничкој породици у време социјализма (отац је радио као шофер и продавао ауто-делове, мајка је била шнајдерка у фабрици текстила „Јутрањка“, која је отишла у стечај 2012), дакле у фамилији која је прихватала вредности тадашњег система; с обзиром на то да је тата Виктор био члан Комунистичке партије, то је несумњиво утицало и на њену социјализацију. С друге стране, Меланија је већ од ране младости морала да бира, па је између школе и другачије каријере, изабрала пречицу и кренула пут фото-модела. Није успела у прегнућу да постане супермодел, иако је у то име чак „понемчила“ своје девојачко презиме из Кнавс у Кнаус. Меланија је у свет моде ушла са 5-6 година, на једној од првих „Јутрањкиних“ реклама одеће за децу; њене школске другарице данас радо евоцирају успомене на Меланију која је од најраније младости сањала да ће постати манекенка, што јој се и остварило са непуних 16 година. Са 18 година је радила у Милану, после тога у Паризу и на крају у Њујорку. До 2001. године у Америци је боравила и радила уз визу, а потом је добила стални боравак у САД. Једна од забава поводом недеља моде, септембра 1998. године, била је судбоносна за Меланију и Доналда. Трамп је на ту забаву дошао у пратњи друге старлете, али му је Меланија запела за очи. Меланија је, међутим, везу убрзо прекинула јер Трамп, како пише љубљанско „Дело“, „није могао из своје коже“. Други покушај је завршен браком у јануару 2005. године, склопљеним на Трамповом луксузном имању у Палм Бичу, у присуству бројних званица, између осталих и Хилари и Била Клинтона. Од тада се, тако тврди Доналд, он и Меланија никада нису посвађали. Она наредне године постаје пуноправна грађанка САД, али не захваљујући браку већ на основу „зелене карте“.

Исте године је родила сина Барона коме тепа „мини Трамп“. Барон је једини син неког председника САД који зна један од језика са подручја некадашње Југославије, јер Меланија и њени родитељи, који су се преселили код ћерке у Америку, тачније у Трампов небодер у Њујорку, са сином, односно унуком разговарају на словеначком језику. А да васпитање буде „како треба“, кувају му и традиционална словеначка јела. Што је занимљив повратак коренима ако се зна да је млада Меланија на олтар каријере жртвовала презиме својих предака, наводно зато што је била уверена да ће у воде високе моде лакше упловити ако своје порекло представи као аустријско, јер су у то доба (крај 80-их, почетак 90-их година прошлог века), како оцењује љубљанско „Дело“, све државе настале на згаришту Југославије биле познате једино по ратовима.

Истина, Меланија током Трампове кампање није крила своје словеначко порекло, па је у ретким јавним обраћањима истицала да долази из „лепе Словеније“ која је „некада била комунистичка“. Доналд и Меланија су једном били на пријему у словеначкој амбасади у Америци, али је она касније одбацила све молбе словеначких медија за интервју, а на велико разочарање земљака, није се појавила ни на балу у њену част чији је суорганизатор била словеначка амбасада у Вашингтону, уочи Трампове инаугурације.

Меланија је током предизборне кампање тврдила да ће бити „традиционална прва дама САД“ по узору на Џеки Кенеди и Бети Форд, и да свом супругу неће наметати своје ставове. Позната телевизијска новинарка Барбара Волтерс, која је имала прилику да ближе упозна Меланију „у зрелим годинама“, тврди да је она „изузетно интелигентна“, што људи „не очекују јер је тако лепа“. Стране агенције у Меланијине врлине убрајају знање пет језика, јер поред словеначког говори и немачки, енглески (истина, са јаким источноевропским акцентом), француски и – српски.

РЕТУШИРАНА БИОГРАФИЈА Новинари који су се бацили на истраживање Меланијиних корена за сада нису нашли ништа драматично. Поред лажних вести о њеној наводној каријери „даме за пратњу“ (због чега је Меланија у Словенији тужила ревију „Lady“ у власништву „Дела“), пажњу страних медија је приковало пре свега откриће да је Меланијин отац Виктор био „члан комунистичке партије“, у коју је „у то време било учлањено само пет одсто Словенаца“. Информацију да је Трамп ожењен „ћерком некадашњег комунисте“ први је у свет лансирао британски таблоид „Дејли мејл“. Британски таблоиди су захваљујући Викторовом „званичном атеистичком погледу на свет“ дошли на траг и следећег (за њих) шокантног открића, наиме да ни Меланија ни њена сестра „нису биле крштене“, нити су биле на „првој причести“, што је узбудило и кругове католичке цркве.

Све те, на први поглед трачерске вести добиле су на тежини оног тренутка када је Доналд Трамп положио председничку заклетву на Библији коју је у рукама држала Меланија. Потом је „козметичке измене“ доживео и званичан сајт Беле куће, уз нову биографију нове прве даме САД. Управо је та, последња верзија претрпела додатно „пеглање“, па је избрисано помињање њених подухвата у бизнису и израда накита, што је последњих година Меланијина преокупација. А још колико недавно у њеној биографији је писало да је „такође и успешна предузетница, с обзиром на то да је у априлу 2010. године Меланија Трамп покренула своју линију накита ’Melania™ Timepieces & Jewelry’ на каналу QVC (ТВ канал за продају)“. Откако је, међутим, Доналд таргетиран као председник који би могао да се нађе у сукобу интереса због својих пословања, одлучено је да се „из предострожности“ више не помиње ни фирма прве даме. На сајту Беле куће је сада прецизиран и Меланијин академски пут, па пише да је „уписала студије, али их је паузирала због каријере у манекенству“. Још током Доналдове председничке кампање је њен званични интернет портал био преко ноћи „освежен“ тако што су избачени подаци којима се годинама дичила, на пример да је завршила универзитет у Љубљани. Тамошњи професори су се упињали, али некако нису могли да је се сете, а онда су и прашњави анали открили разлог – окончала је само једну годину архитектуре. И то је било све.

Будући да је њен супруг победио на изборима захваљујући и обећању да ће протерати неколико милиона нелегалних миграната, на сајту Беле куће је посебно истакнуто да је Меланија 2006. године „поносно постала грађанка САД“. Али пошто се није никада званично одрекла словеначког држављанства, врх словеначке политике гаји наде да би „дупла држављанка Меланија“, удата Трамп (до своје напуњене 21. године била је грађанка Југославије), могла да утиче и на будућу политику САД у региону. Надахнут том идејом, коментатор љубљанског „Дневника“ је недавно записао да су се у територијалном спору између Хрватске и Словеније „односи моћи значајно променили“ и да „иако још не знамо какав је или какав ће бити став фамилије Трумп о том питању, не можемо да замислимо да би нови амерички председник, венчан лепотицом из ’бјутифул кантри’ Словеније, у том спору интимно подржавао Хрватску“.         

ЋАР

До јуче анонимна варошица Севница, некада позната по својој „Копитарни“ (фабрици кломпи и обуће) и давно пропалој „Јутрањки“, зграбила је својих пет минута славе чим је обзнањена Трампова кандидатура. Како су расле шансе да ће Трамп наследити Барака Обаму, тако су расли и апетити Севничана. Како би привукли туристе и уновчили дар који им је пао буквално с неба у тренутку када је Севница представљала још једно у низу тајкунских згаришта, предузимљиви Севничани су у баровима, залогајницама и посластичарницама лансирали различите специјалитете, од торте Меланија, преко „председничког бургера“ до колача „First Lady“ („Прва дама“) посутог златним (јестивим) прахом. У центру варошице су сналажљиви предузетници нетом представили и Трампове куглице, посластицу чије двосмислено име буди различите асоцијације. Меланија својим некадашњим суграђанима није остала дужна, па је преко једне љубљанске адвокатске канцеларије што припретила тужбом, што већ пресавила табак и тужила све оне који као „бренд“ искоришћавају и користе њено име. Упркос томе, Севница последњих годину дана доживљава процват у – туризму. Локални тур-оператери организовали су течајеве и за колеге туристичке водиче из белог света, па их водају по новим знаменитостима Севнице: од скромне вишеспратнице у насељу „Хероја Марока“ где је Меланија живела са породицом до пубертета, преко вожње поред („њене“) основне школе, до гледања спољашности нешто луксузније кућице која је последња позната адреса њених родитеља. Тако је град на обалама Саве са малим замком на узвисини постао мета свакојаких радозналаца. А да не буде забуне – већ на улазу у градић стоји велики пано који упозорава намернике да се ради о завичају прве даме САД.

Ту је своју младост Меланија преживела са сестром Инес, оцем Виктором и мајком Амалијом. Трампова победа је тако и за малу, миљама удаљену Севницу постала улазница за бољи живот и прилика за (туристички) препород вароши у којој је незапосленост 10,3 одсто. Данас фабрика у којој је радила мајка Меланије Трамп више не постоји, али у Севници поред „Копитарниних“ цокула још увек постоји „Лисцина“ фабрика доњег веша… У свим тим постројењима хлеб зарађује мање од 100 запослених, па није чудо да у Меланији многи виде шансу за светлију будућност, бар за наредне четири године. buy viagra online займ qiwi кошелекбыстрый займ екатеринбургзайм под залог птс ангарск

2 коментара

  1. Душан Кокорин(пишимо ћирилицом!)

    Не видим никакав разлог да кукумавчимо за Југославијом.Југославије су биле крвава грешка Срба.Словенци је нису хтели!Убијали су ненауружане војнике ЈНА.Шта се ми трпамо и својатамо ову Словенку?Имамо ли ми имали достојанства?Колико пута неко треба да нас шутне и да нас пљуне да схватимо да смо непожељни?

  2. Nije sto je sa nasih prostora ali Melanija izgleda prelepo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *